Četiri migranta napala su devetnaestogodišnju devojku 16. oktobra na stepeništu Brankovog mosta u Beogradu i tom prilikom je udarali po glavi i telu. Samo veče pre toga migrant je u prestonici izbo mladića nožem. Oba slučaja se trenutno rasvetljavaju.
Edukacijom protiv napada migranata
Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Goran Mandić ne opravdava to što se desilo, ali smatra da postoji mnogo sličnih situacija koje nemaju veze s migrantima, a ne dobijaju pažnju javnosti.
„Naravno da vest prodaje novine ili program, ali suština je da se ovo dešavalo, dešava se i dešavaće se. Mislim da nije u pitanju ništa intenzivno, tako da bi pre trebalo razmišljati o tome kako se zaštititi, jer je evidentno da naša svakidašnjica postaje sve gora i gora kada govorimo o ličnoj bezbednosti i ugroženosti“, predočio je Mandić.
Stavljajući akcenat na zaštitu, on je istakao da je jedan od glavnih problema to što mlade tokom školovanja ne uče kako da spreče da do takvih situacija dođe i kako da odreaguju ako se dogode. Zbog toga smatra da je prvi korak koji treba napraviti, kako bi se sprečili nemili događaji, edukacija mladih o tome.
„Evidentno je da su žrtve napada uglavnom osobe mlađe starosne strukture. Šta uraditi na putu od kuće do škole, kada se izlazi uveče, kada se ide na javni skup, utakmicu, kako se ponašati u gradskom saobraćaju? Mnogo takvih pitanja ima na koja mladi jednostavno imaju više iskustveni nego naučeni način reagovanja kao odgovor“, napominje Mandić.
Izvršni direktor Grupe 484, koja pomaže migrantima, Vladimir Petronijević ocenio je da su svi incidenti tog tipa nesrećni slučajevi i da predstavljaju bezbednosni rizik, ali i da tačne okolnosti pod kojima su se dogodili, treba da utvrde nadležni organi.
Zakon isti za sve
On je naglasio da migranti i izbeglice nemaju imunitet od krivičnog gonjenja i da događaji kao ti uvek zahtevaju brzu reakciju države, bilo da je žrtva državljanin naše zemlje, a počinilac migrant ili obratno.
„Svakako da kod nas i u Evropi posebnu medijsku pažnju uvek izazivaju one situacije u kojima se pojavljuju migranti, pre svega kao učesnici. Postoji tendencija da se to uvek naglašava, dok se u sličnim situacijama, kada su počinioci domaći državljani, ne daje tolika medijska pažnja. U svakom slučaju, uvek je vrlo važno da dobijemo pravosudni ishod“, istakao je Petronijević.
On tvrdi da se u ranijim slučajevima pred nadležnim organima često utvrdilo suprotno od onoga što su navodili mediji i smatra da uvek treba sačekati ishode pravosudnih procesa pre donošenja zaključaka.
„Ono što mi znamo iz ranijih statističkih izveštaja MUP-a i odgovora na poslanička pitanja u Skupštini, jeste da su migranti tokom 2018. godine počinili manje od jedan odsto od ukupnog broja krivičnih dela“, napomenuo je Petronijević.
Zatvor ili deportacija
Mandić je potvrdio da svi strani državljani, osim onih sa diplomatskim imunitetom, za krivična dela počinjena u Srbiji odgovaraju pred našim zakonom.
„Za lakša dela, koja možda i ne spadaju u krivična već prekršajna, verovatno se određuje mera deportacije“, kaže Mandić.
Podsetimo, ruta preko Srbije je jedna od najkorišćenijih u migracijama. Za vreme migrantske krize 2015. i 2016. godine kroz našu zemlju je prošlo oko 700 hiljada izbeglica, pretežno sa Bliskog istoka. Srbija je i dalje tranzitna zemlja, što će najverovatnije ostati i narednih godina.
Pročitajte još:
