„Pozivam sve u Briselu da izvrše pritisak na Tursku. Pre svega, moraju da odluče šta je prihvatljivo, jer će dejstva Turske naštetiti NATO-u, njegovoj reputaciji i osnovnoj ideji da je to savez koji postoji radi zaštite od neprijatelja“, rekao je Sarkisjan.
Jermenski predsednik smatra da će mešanje Turske u sukob u Karabahu na strani Bakua promeniti geopolitiku Južnog Kavkaza, pretvorivši Azerbejdžan u tursko uporište na putu ka širem regionu i uticaju Ankare na cevovodnu mrežu.
On je upozorio da bi sirijski teroristi u Azerbejdžanu mogli postati faktor dugoročne regionalne nestabilnosti.
„Oni će tamo stvoriti još jednu zonu nestabilnosti koja će ugrožavati Azerbejdžan, Rusiju, Jermeniju i Iran“, istakao je Sarkisjan.
„Stiče se utisak da Erdogan svuda oko sebe stvara nestabilnost, uništavajući trenutni status kvo. U tom moru nestabilnosti Turska, čini se, plovi prilično mirno, jer joj omogućava da se igra sa svima“, zaključio je jermenski lider.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane počele su da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
