Mletačka republika ga je osnovala 1593. godine kako bi proslavila 22. godišnjicu pobede Mletačke republike nad Osmanskim carstvom i kako bi zaštitila italijansko poluostrvo od daljih osmanskih napada, piše Nacionalna geografija.
U pitanju je jedinstvena devetostrana zvezda koju je osmislio Vinčenco Skamozi.
Smatra se da je Palmanova bila najveće utvrđenje u Evropi u to vreme. Imala je tri ulaza: Udine, Akvileja i Čividale del Frijuli i 18 radijalnih glavnih ulica. One su dovodile direktno do centra grada gde je bio smešten Veliki trg, a u centru grada se nalazila i Palate Proveditore.
Palmanova je pre svega zamišljena kao utopija, mesto gde je sve trebalo da bude idealno. Nacrt tvrđave i zgrade su bili geometrijski savršeni. Putevi su bili pažljivo konstruisani i svaki deo grada je imao posebnu svrhu. Zamišljeno je da ljudi koji tu žive dele istu količinu zemlje i odgovornosti.
Ipak, uprkos odličnim uslovima, niko nije želeo da se doseli u ovaj grad. Vlada nije znala zašto. Bili su toliko očajni da su 1622. pomilovali mnoge zatvorenike i dali im imovinu u Palmanovi. Tako se ispostavilo da su prvi stanovnici Palmanove bili bivši zatvorenici.Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram
Iako je tehnički tvrđava, Palmanova nikad nije videla pravu borbu. Mletačka republika je ovde vladala skoro 200 godina i kroz celu istoriju, Palmanova je bila osvojena samo tri puta.
Na početku 19. veka, Palmanovu je osvojio Napoleon Bonaparta, koji je dodao još vojnih zgrada i izgradio još jedan zid u obliku zvezde izvan grada kako bi zaštitio centar od artiljerije neprijatelja. Ubrzo, Palmanova je došla pod austrijski uticaj i pripojena je modernoj Kraljevini Italiji 1866. godine.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, italijanska vojska je koristila Palmanovu kao skladište i bazu gde su smeštali ranjenike.Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram
Palmanova je 1960. godine postala Nacionalni spomenik.
