„Švedska se nalazi u vrlo ozbiljnom položaju, jer je Rusija ojačala svoj vojni potencijal i koristi ga bez oklevanja. U formiranju švedske odbrambene politike i politike saradnje u oblasti bezbednosti trebalo bi da postoji određena sloboda delovanja. U okviru te slobode potrebno je razmotriti i uključivanje Švedske u NATO“, rekao je Ridl iz Umerene koalicione partije.
Ridl u svom predlogu pominje susednu Finsku, obraćajući pažnju na prirodu njenog odnosa sa Severnoatlantskim savezom.
Poslanik veruje da se Helsinki drži stava „da bi vrata NATO trebalo da budu otvorena“, tako da „sve agresivniji ruski režim ima šta da izgubi, u slučaju da odluči da provocira ili iskusi finsku odbranu“.
Ruska strana je više puta izražavala zabrinutost zbog povećanja aktivnosti NATO u blizini granica Rusije. Ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je politika Alijanse usmerena na jačanje svog vojnog prisustva na istočnom krilu. Prema ministru, predstavnici NATO-a „aktivno koriste mit o ruskoj pretnji“, šireći vojnu saradnju, uključujući i Stokholm i Helsinki.
Vojna politika nesvrstanosti
Saradnja Švedske i NATO počela je 1994. godine kada se zemlja pridružila programu „Partnerstvo za mir“. Stokholm je 1997. godine postao član Saveta za evroatlantsko partnerstvo, a 2014. godine jedna od pet zemalja kojima su pružene proširene mogućnosti za dijalog i saradnju sa vojnim blokom.
Švedska je dugo učestvovala u operacijama pod okriljem NATO-a, kao i Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Naročito su švedske jedinice bile uključene u misije na Balkanu, Bliskom Istoku i u Africi.
Uzimajući u obzir prirodu odnosa Stokholma i NATO-a, pitanje mogućnosti pridruživanja Alijansi često postaje kamen spoticanja u dijalogu suprotstavljenih političkih snaga u zemlji. Još jednom se o ovom problemu aktivno raspravljalo uoči izbora za Riksdag u jesen 2018. godine.
To je bio razlog za diskusije između opozicionog saveza desnog centra Stranke umerene koalicije, Stranke centra, Narodne stranke i Hrišćansko-demokratske stranke i „crveno-zelene“ koalicije koju čine Socijaldemokratska radnička partija, Zelena stranka i Stranka levice.
Kao rezultat tih izbora, nijedna koalicija nije uspela da dobije većinu u parlamentu, a lider opozicije Ulf Kristerson je pozvao vladu „crveno-zelenih" da podnese ostavku.
Trenutno, zvanični Stokholm ne razmatra mogućnost pridruživanja NATO-u, navodi Ridl u svojoj inicijativi. Ove se pozicije se pridržava Kabinet ministara koji se sastoji od socijaldemokrata i „zelenih“, iako „polovina partija u parlamentu“ podržava pristupanje savezu.
Prema anketama, poslednjih godina veći deo švedskog stanovništva ne podržava pristupanje zemlje NATO-u, izražavajući istovremeno uverenje da će Alijansa ionako priskočiti u pomoć Stokholmu, ako bude potrebno.
