Drvene kašike
Drveno posuđe za jednokratnu upotrebu iz ruskog grada Vologda popularno je u Evropi, jer je napravnjeno od ekoloških materijala: vode, breze i jasike, bez dodavanja bilo kakve „hemije“.
Na tenderu u Nemačkoj potpisan je prvi ugovor u vrednosti od 20 hiljada evra, a ubrzo su interesovanje pokazali i kupci iz Francuske.
Evropski parlament je prošle godine zabranio prodaju plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, pa su zato dobrodošli ruski drveni tanjiri, viljuške i kašike.
Vakcina protiv kovida 19
Rusija je prva na svetu registrovala vakcinu protiv kovida 19. Prošle godine je, prema podacima Federalne carinske službe, udeo ruskog izvoza lekova porastao za 6,7 odsto.
Verovatno je da će nakon masovne proizvodnje vakcine protiv kovida 19 ova cifra porasti još više. Više od 50 zemalja zainteresovano je za vakcinu „Sputnjik V“. Rusija je već dogovorila isporuku 100 miliona doza vakcine Indiji, 50 miliona doza Brazilu, 32 miliona doza Meksiku i 25 miliona doza Nepalu.
Toaletni papir
U Rusiji tržište sanitarnih i higijenskih proizvoda neprekidno raste za šest odsto godišnje, navodi se u istraživanju evropske analitičke grupe „Juromonitor internešenal“.
Tokom pandemije kovida 19, potražnja za toaletnim papirom se povećala. Usled panike, građani različitih zemalja kupovali su godišnje zalihe higijenskih proizvoda. Prema podacima „Statista.kom“, u Italiji je prodaja skočila za 140 odsto, u Americi za 60 odsto, u Španiji za 82 odsto.
A jedan radnik nemačke ambasade u Moskvi, Martin, morao je da kupi toaletni papir u Rusiji, jer u radnjama njegovog rodnog grada Dizeldorfa nije ostala ni rolna. U Nemačkoj 44 odsto uvezenog toaletnog papira dolazi iz Rusije.
Maske, rukavice, testovi
Zbog pandemije kovida 19 na spisku tražene robe pored toaletnog papira su i maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju.
Kina je bila glavni prodavac respiratora i gumenih rukavica, ali ove godine je niz zemalja, uključujući Rusiju, moralo hitno da pokrene proizvodnju maski i antiseptika. Ruski proizvođači su uspeli da zadovolje ne samo domaće potrebe za ličnom zaštitnom opremom (LZO), već i da organizuju isporuke u druge zemlje. Za mesec i po dana Rusija je izvezla LZO u vrednosti od 2,5 milijardi rubalja, izjavio je ministar industrije i trgovine Denis Manturov.
Maske i medicinska odela prodaju se zemljama Bliskog istoka, Srbiji, Hrvatskoj i Grčkoj. Testovi za otkrivanje kovida 19 se izvoze u Srbiju, Bugarsku, Austriju, Egipat, Pakistan i Ujedinjene Arapske Emirate.
Votka
Ruska vodka već vekovima ne gubi na popularnosti u inostranstvu.
Prema rečima predsednika proizvođača alkoholnih pića Igora Kosareva, izvoz votke u svetskim razmerama procenjuje se na 40 milijardi dolara, od čega 13-14 milijardi dolara čine „ruski“ brendovi („Smirnof“). Ruski proizvođači prodaju votku u inostranstvu za 150 miliona dolara.
Ruska votka se najviše izvozi u Britaniju 18,5 odsto, u Nemačku 14,8 odsto i u Ukrajinu 10,3 odsto.
Crtani filmovi
U svetu crtanih filmova već dugo dominiraju „Dizni“ i „Piksar“, ali hit je i engleski crtani „Pepa prase“ i ruski „Maša i medved“.
Crtani „Maša i medved“ nije poznat samo na Zapadu ─ on je preveden na 25 jezika. Crtani je 2014-2015.godine postao najpopularniji u Italiji. Zabavni park „Leolandia“ u blizini Milana ima tematski prostor sa likovima iz crtanih filmova. U prvih deset najpopularnijih dečijih emisija je „Maša i medved“, koji u Americi 2016. godine bio kao serija „Mašine horor priče“ emitovane na Netfliksu.
Crtani film toliko vole u Indoneziji da se deca tamo sve više zovu imenom Maša. Crtani je 2019. godine uvršten u pet najpopularnijih dečijih emisija na svetu prema istraživačkoj agenciji „Parot Analitiks“, a 2020. godine je bio jedan od pet najpopularnijih dečijih emisija tokom pandemije.
„Maša i medved“ nije jedini ruski crtani film koji je postigao uspeh u inostranstvu. Japanci su se 2001. godine na prvi pogled zaljubili u rusku „Čeburašku“, a već 2003. kupili su prava na ovaj crtani od „Sojuzmultfilma“ na 20 godina.
Automobili
Ruska automobilska industrija se često kritikuje, ali zbog pristupačnih cena je popularna. Nemački automobilski časopis „AUTO bild“ je 2016. godine rangirao 25 najboljih automobila na nemačkom tržištu sa cenom do 25 hiljada evra.
Prvo mesto je zauzelo rusko terensko vozil „Lada“ 4×4 (bivša „Niva“). Nemački novinari su naveli da je reč o „automobilu koji u teškim uslovima može mnogo da uradi“. Inače, u sovjetsko vreme pogon na sva četiri točka „Niva“ prodavao se čak i u Australiji i na Novom Zelandu.
Automobili marke „Lada“ izvoze se u više od 30 zemalja. Većina inostrane prodaje je u Belorusiju, Kazahstan, ali takođe postoji interesovanje i iz Evropske unije. Brend osvaja i nova tržišta kao što su Kuba, Čile i Tunis.
Automobilski gigant „Kamaz“ aktivno prodaje svoja vozila u Indiji i Vijetnamu. Britanski časopis „Ekonomist“ naveo je da je „Kamaz“ primer uspešnog rada na tržištima u razvoju.
Oružje
Prema Federalnoj službi za vojno-tehničku saradnju od avgusta 2020. godine, Rusija je od početka godine prodala oružje u ukupnom iznosu od više od sedam milijardi dolara u više od 40 zemalja. Indija i Kina su kupile raketne sisteme „S-400“, u toku su isporuke u Tursku.
Jedan od najprepoznatljivijih ruskih brendova u inostranstvu je „Kalašnjikov“. Toliko je popularan u svetu da ga drugi proizvođači redovno kopiraju. Automatske puške „Kalašnjikov“ kupilo je skoro sto zemalja. Kompanija „Rosoboroneksport“ je u inostranstvo isporučila preko milion različitih modifikacija čuvene puške. Rusija gradi pogon za proizvodnju automatskih pušaka „Kalašnjikov“ u Venecueli, a jedna fabrika već radi u Indiji. Razgovara se o projektu postrojenja i u Saudijskoj Arabiji.
Koncern „Kalašnjikov“ izvozi i raketne sisteme „Vihr“. Opremljeni su supersoničnim raketama 9M127, koje se navode laserskim snopom.
Antivirusni programi
Dve ruske kompanije za antivirusne softvere postigle su uspeh u inostranstvu. „Laboratorija Kasperski“ je jedan od četiri najveća svetska proizvođača antivirusnog softvera i ima predstavništva u Velikoj Britaniji, Kini, Francuskoj, Americi, Nemačkoj, Rumuniji, Japanu, Južnoj Koreji, Holandiji, Poljskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kanadi.
Severna Amerika i Evropa su tokom 2016. godine činile više od 60 odsto prihoda ove kompanije. Američki predsednik Donad Tramp je 2017. godine zabranio američkim državnim kompanijama da koriste ruski antivirusni program, što je dovelo do zatvaranja kancelarije „Kasperski“ u Njujorku. Proizvod je i dalje popularan u Americi i Evropi.
Još jedan ruski antivirusni program „Dr. Veb“ je pored zemalja ZND poznat i u Japanu, Turskoj i Siriji, ali se bori i za druga međunarodna tržišta.
