„Generalni sekretar osuđuje sve napade na naseljena područja pogođena sukobom. Tragična pogibija civila, uključujući i decu, u poslednjem napadu... na grad Gjandža apsolutno je neprihvatljiva“, istakao je Dižarik.
UN SG @antonioguterres condemns all attacks on populated areas impacted by Nagorno Karabakh conflict: https://t.co/c8zVaJe22I
— UN Spokesperson (@UN_Spokesperson) October 18, 2020
Prema njegovim rečima takođe su neprihvatljivi „i neselektivni napadi na naseljena područja u svim mestima, uključujući Stepanakert (Hankendi) i druga naselja u zoni i oko neposredne zone sukoba u Nagorno-Karabahu“.
Poziv EU na poštovanje primirja
Sa svoje strane, visoki predstavnik EU za spoljnu bezbednosnu politiku Žozep Borelj razgovarao je sa ministrima spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije i pozvao strane da strogo poštuju prekid vatre.
„Upravo sam razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana da bih ih ubedio da prekid vatre mora biti bezuslovan i da obe strane moraju strogo da ga poštuju. Takođe sam naglasio da napadi na civile moraju odmah prestati. Oni se ne mogu opravdati. Ponovo sam izjavio da je Evropska unija spremna da podrži strane i OEBS u dugoročnom rešavanju sukoba“, navodi se u Boreljovoj izjavi.
I spoke to @ZMnatsakanyan & @bayramov_jeyhun welcoming the Armenia and Azerbaijan humanitarian ceasefire. But fighting in and around #NagornoKarabakh continues leading to more civilian suffering. Ceasefire should be unconditional and strictly respected. https://t.co/JPcUpKuvUj
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) October 18, 2020
Takođe je naglasio da EU pozdravlja objavu o humanitarnom prekidu vatre i žali zbog nastavka kršenja prekida vatre u i oko Nagorno-Karabaha.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre pokušan je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
