Džordž Buš stariji napao je Irak. Bil Klinton izvršio je agresiju na našu zemlju. Buš mlađi na Avganistan i, ponovo, Irak. A Baraku Obami, tom vrlom dobitniku Nobelove nagrade za mir, na savesti, ako savesti ima, leže Libija i Sirija.
Niz krvavih tragova
„Dođosmo, videsmo, i on je umro“, uz krvoločni grohot je Obamina državna sekretarka Hilari Klinton opisala mučnu smrt Muamera Gadafija; uostalom, u istom maniru u kome je njena koleginica Medlin Olbrajt, doduše, bez osmeha, kazala kako je smrt pola miliona iračke dece bila cena koju je vredelo platiti...
Ovom nizu krvavih američkih tragova širom sveta Tramp nije dodao nove. Izbegao je i eskalaciju ratova u kojima je vojska SAD ostala upletena, a uoči izbora najavljuje i da će otići i nekoliko koraka dalje. „Ostatak naših hrabrih vojnika u Avganistanu treba da se vrati kući do Božića“, tvitovao je iznenada prošle nedelje, da bi nekoliko dana kasnije portal „Blumberg“ otkrio i da je „Donald Tramp svojim glavnim savetnicima rekao da želi da povuče američku vojsku (i) iz Somalije... Pentagon je počeo da priprema planove za predsednika.“
Sukob s Pentagonom
A to, sva je prilika, čini bez mnogo entuzijazma. „Predsednikova želja da se izvuče iz Somalije izazvala je nezadovoljstvo kod zvaničnika“, navodi „Blumberg“, dok će „Gardijan“ podsetiti i da je Tramp „u više navrata naređivao iznenadno i totalno povlačenje vojske iz misija u inostranstvu. Pentagon je uglavnom uspevao da omete i uspori povlačenje, ali u nekim slučajevima predsednik je uspeo da vojsku vrati kući“.
Najzad, i sam Tramp otvoreno govori o ovoj borbi između svoje Bele kuće i Pentagona. „Vojnici me vole“, kazao je nedavno, „ali glavni ljudi u Pentagonu verovatno da ne, jer oni samo žele da ratuju kako bi usrećili sve one divne kompanije koje prave bombe i avione“.
Da li će Tramp uspeti da povuče svoju vojsku nazad na teritoriju SAD? Hoće li i povlačenje s Kosova i Metohije doći na red, kao što je još proletos zatražio predsednikov sin Don junior? Da li će, nasuprot tome, Pentagon uspeti da poremeti ove planove, i da li će sve ostati samo na sakupljanju poena pred izbore?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali profesor Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost i diplomata Zoran Milivojević.
Strateško povlačenje
„Sputnjikovi“ sagovornici saglasni su u oceni da Trampovi pozivi na povlačenje američke vojske iz inostranstva ne predstavljaju njegov puki predizborni manevar.
„Jedan od strateških ciljeva Trampove spoljne politike jeste povratak američke vojske iz inostranstva“, napominje Zoran Milivojević. „On se opredelio za drugačiji način pokušaja očuvanja liderske pozicije SAD, putem ekonomije i s njom povezanih mehanizama, uz uvažavanje realnosti da se svet promenio i da međunarodni poredak počiva na drugačijim osnovama, koje Amerika mora ozbiljno da uzme u obzir. Zato je njegova dosadašnja politika ipak doprinela nešto mirnijem stanju u svetu nego što se možda čini.“
„Ovo strateško povlačenje je mudar, iako iznuđen potez“, ukazuje Ilija Kajtez. „Tramp nije mirotvorac već je prihvatio realnost u kojima se nalaze i Amerika i svet. Svestan je unutrašnjih problema svoje zemlje, i želi da napravi nekoliko koraka unazad ne bi li je ojačao. U suprotnom joj preti scenario koji su doživele sve imperije u istoriji sveta, od Aleksandra Makedonskog i starog Rima do Napoleona, koje su otišle predaleko ne razmišljajući o svojim realnim mogućnostima, i zato su doživele neslavan kraj.“
Ekonomska računica
A povrh svega tu je i prosta ekonomska računica, skreće pažnju prof. Kajtez: „Amerika je u Avganistan uložila preko 1.000 milijardi dolara svojih poreskih obveznika – a šta je dobijeno zauzvrat? Izuzimajući, naravno, enormne zarade multinacionalnih kompanija koje su jedine profitirale.“
„Kao menadžer“, dodaje Zoran Milivojević, „Tramp jasno sagledava situaciju. On hoće da od Amerike napravi preduzeće koje posluje pozitivno kako bi očuvao njenu globalnu poziciju. A za to joj je potreban novac, koga više nema za rasipanje, te ovakvi potezi za nju postaju nužni.“
U tom smislu ilustrativan je slučaj Južne Koreje od koje, kako piše „Vol strit džornal“, Tramp traži više novca za ostanak američke vojske što, kako se navodi, „ukazuje na njegovo transakciono shvatanje savezništva“ – ovo pak „nasuprot shvatanju koje postoji od okončanja Drugog svetskog rata, po kome je održavanje ovih savezništava (bez obzira na cenu) u strateškom interesu same Amerike“.
„Veliki problem i za Ameriku i za njene saveznike sastoji se u tome što je američki vojnik, u odnosu na vojnike drugih zemalja, izuzetno skup; primera radi, čak 100 puta su veći troškovi vezani za jednog američkog u odnosu na jednog egipatskog vojnika“, objašnjava Ilija Kajtez. „Ovi troškovi do sada su uglavnom išli na teret Amerike, međutim, ona tih para više nema. Te je, otuda, ovo 'transakciono' shvatanje savezništva zapravo sasvim opravdano, jer američka ekonomija jednostavno više nije dovoljno moćna da bi mogla da izdrži dosadašnji način funkcionisanja ovih savezništava.“
A pritom, napominje Zoran Milivojević, „uprkos svom preskupom vojnom prisustvu, u političkom smislu Sjedinjene Države nisu ostvarile ništa ni u Avganistanu, ni u Iraku, ni u Siriji... Tako da ono postaje i besmisleno, osim što je preskupo.“
Svetski policajac
Tek, prema podacima koje je sabrao londonski „Gardijan“, proces povlačenja američke vojske, uprkos otporima Pentagona, uveliko je u toku; broj vojnika u Avganistanu smanjen je sa 12.000 na 4.500, a prema sporazumu s talibanima svi treba odande da se povuku do maja sledeće godine, povučena je većina američkih vojnika iz Sirije, kao i 10.000 vojnika, odnosno, skoro trećina od ukupnog broja, iz Nemačke. A spisak zemalja iz kojih se planira povlačenje Ričard Grenel je, u intervjuu „Bildu“, proširio i na Irak, Južnu Koreju i Japan.
„Ne samo da se na ovaj način Amerika odriče uloge svetskog policajca koju je sebi dodelila, već se isključuje i mogućnost povratka na politiku intervencionizma“, komentariše Zoran Milivojević. „Upravo se za to zalaže i Tramp, svestan da je svojom intervencionističkom politikom Amerika zapravo izgubila znatan deo svog uticaja u svetu. Tim pre što se i svet u međuvremenu do te mere promenio da ni jedno od gorućih pitanja Vašington više ne može da reši sam, bez dogovora s Moskvom i Pekingom.“
Povlačenje s Kosmeta
U svakom slučaju, bude li postojeći trend povlačenja američke vojske iz inostranstva bio nastavljen, nelogično bi bilo da ne obuhvati i našu južnu pokrajinu. Ovo tim pre što su proletos to javno zatražili Trampov najstariji sin Don junior i dvojica republikanskih senatora bliskih aktuelnom predsedniku, Rend Pol i Dejvid Perdju.
„Ukoliko bi se s vlasti u Prištini povukla ratnohuškačka garnitura bivših komandanata terorističke OVK, i uz razvoj ekonomske saradnje u okviru 'mini Šengena', nije nezamislivo ni povlačenje američke vojske s Kosmeta, jer bi ona tu postala nepotrebna“, veruje Ilija Kajtez.
„Ako se uz to napravi i konsenzus među velikim silama, tako što bi se one saglasile da ne dozvole eskalaciju krize na ovim prostorima, i ako bi se reafirmisala uloga međunarodnog prava i Ujedinjenih nacija pošto se Evropska unija pokazala kao nesposobna, može doći do povlačenja američkih trupa iz naše južne pokrajine“, pretpostavka je Zorana Milivojevića.
No osnovni preduslov za ovakav razvoj događaja jeste, naravno, da Tramp osvoji drugi predsednički mandat na predstojećim izborima, ali i da uspe da se izbori sa unutrašnjim opstrukcijama kakve su obeležile njegov dosadašnji mandat.
A to neće biti ni malo jednostavno, jer, „ako imate toliki vojni budžet – preko 800 milijardi dolara – logično i prirodno je da on traži rat. Povlačenje, otuda, predstavlja veliku kontradikciju, i zato treba očekivati žestoki sukob između vojno-industrijskog kompleksa i Trampove spoljnopolitičke orijentacije“, ukazuje Ilija Kajtez, ali zaključuje: „Ipak, sama logika procesa koji se odvijaju u svetu Americi nameće potrebu za povlačenjem. I to se neće promeniti ni ako pobedi Džo Bajden. Uostalom, da je mogao, i Tramp bi se širio dalje po svetu umesto što se povlači...“
Pročitajte još:
