Osim Fejsbuka, pa tako i Instagrama, promene bi mogle da obuhvate i mnoge druge kompanije koje šalju lične podatke iz Evrope u Ameriku. Irski poverenik za zaštitu podataka, zadužen za Fejsbuk u EU, pokrenuo je proces zbog zabrinutosti da takvi podaci nisu dovoljno zaštićeni od američkih obaveštajnih službi.
Iz Fejsbuka su rekli da to ne znači da će se povući iz Evrope, ali su istakli da je nejasno kako bi, u tim uslovima, nastavili da pružaju usluge putem te aplikacije i Instagrama u EU, s obzirom da mnogi poslovi, organizacije i usluge zavise upravo od razmene tih podataka.
Fejsbuk „ratuje“ s Evropom, a šta sa Srbijom
Direktor „Šer fondacije“ Danilo Krivokapić predočava za Sputnjik da Fejsbuk trenutno pokušava da reši situaciju pravnim putem, odnosno da traži „rupe“ u propisima EU kako bi nastavio prenos podataka, dok je, s druge strane, irski poverenik odlučan da proces sprovede.
„Američki propisi koji se tiču masovnog nadzora dosta su intruzivniji od sličnih propisa koji se nalaze u EU. S tog stanovišta, rekao bih da je zabrinutost opravdana. To je borba na dosta višem nivou, u kojoj moraju da se vagaju različiti interesi, s jedne strane osnovna ljudska prava, a s druge ekonomija između Amerike i EU“, ističe Krivokapić.
Ukoliko Fejsbuk izgubi pravnu bitku, Krivokapić kaže da se postavlja pitanje da li servisi, poput aplikacija te kompanije, mogu da postoje, a da ne prenose podatke u Ameriku, jer se na tome zasniva čitava njihova arhitektura.
„Jedna mogućnost je da građani EU potpuno prestanu da koriste takve usluge, što meni trenutno ne deluje izvodljivo. Druga opcija je da Fejsbuk nađe drugi pravni osnov, da se napravi novi sporazum između EU i Amerike, a čini mi se da je to najizvesnije“, ocenjuje Krivokapić.
Proces za zabranu prenosa podataka pokrenut je na osnovu odluke kojom je Sud pravde EU u julu ove godine oborio sporazum „Prajvasi šild“, koji je dozvoljavao prenos ličnih podataka iz EU u SAD.
Ta odluka proistekla iz sudske procene prema kojoj, zbog američkih zakona koji dozvoljavaju veći nadzor nad podacima, građani EU nisu u stanju da dovoljno zaštite svoja prava, jer ne znaju da li se njihovi podaci prikupljaju bez njihove dozvole. Situacija nalik ovoj dogodila se i 2015. godine, kada je isti sud oborio sličan sporazum pod nazivom „Sejf harbor“.
Kako u EU — tako i u Srbiji
Zlatko Petrović iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukazao je na to da se odluka Suda pravde EU odnosi i na Srbiju, pošto se naši propisi o tome usklađuju s njihovima, što znači da bi i naša zemlja trebalo da zabrani prenos ličnih podataka u SAD.
Međutim, naš Zakon propisuje da odluku o tome koje će se zemlje naći na spisku onih s kojima je prenos podataka dozvoljen donosi Vlada Srbije. Na toj listi i dalje se nalaze SAD, te je poverenik uputio dopis Vladi, kako bi se dosadašnji propisi usaglasili sa novim.
Što se tiče prenosa podataka iz Srbije u Ameriku putem Fejsbuka, Petrović kaže da je neophodno sačekati epilog spora između korporativnog giganta i EU.
On je ukazao i na to da bi, po našem Zakonu, velike kompanije poput Fejsbuka morale da imenuju predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za teritoriju Srbije. Tom predstavniku bi bilo koji građanin ili poverenik mogao da se obrati povodom ostvarivanja prava ili obaveza. Ipak, on u našoj zemlji nije imenovan.
Prava Srba pred Fejsbukom
„Na osnovu prekršajne prijave koju je prošle godine podnela ’Šer fondacija‘, poverenik se pismeno obratio kompaniji Fejsbuk. Međutim, odgovor nismo dobili. Drugim rečima, iz tog razloga građani Srbije ne mogu da ostvare svoja prava pred tom kompanijom“, predočio je Petrović.
Po evropskim zakonima, kazne za neimenovanje predstavnika na tlu EU su drakonske, dosežu i do 20 miliona evra ili četiri odsto globalnog prihoda preduzeća.
Situacija u Srbiji je znatno drugačija. Kazna za neimenovanje predstavnika u našoj zemlji iznosi svega 100 hiljada dinara za pravno i 20 hiljada za odgovorno lice, a izriče se kao prekršajni nalog.
„To vam je kao kada vas saobraćajac zaustavi i kazni vas, pa ako uplatite u roku od osam dana, onda plaćate polovinu iznosa. Drugim rečima, postavlja se pitanje dometa srpskog prava. Pre svega, u kom postupku bi pred tako moćnom kompanijom koja se ne nalazi na teritoriji Srbije mogli da sprovedemo postupak kako bismo izrekli takav nalog. S druge strane, kazna od 100 hiljada dinara za takvu kompaniju sigurno nije srazmerna ni delotvorna, niti odvraća od toga da se zakon prekrši“, zaključuje Petrović.
Pročitajte još:
