To je u ruskoj javnosti pokrenulo pitanja - da li je ovaj gasovod konkurent „Turskom toku“ i može li zaista naneti štetu ruskom „Gaspromu“ na tržištu južne Evrope?
Izgradnja Transjadranskog gasovoda praktično je završena i gasovod je već napunjen azerbejdžanskim gasom, a ostalo je obaviti još samo neke tehničke formalnosti kako bi gas iz Azerbejdžana potekao ka Grčkoj, Bugarskoj i Italiji.
„Ovaj gasovod u neku ruku jeste konkurent ruskom gasu i ‘Turskom toku’, jer Turska pokušava da bude gasni hab, da manipuliše i kontroliše isporuke ruskog i azerbejdžanskog gasa. Situacija je nejasna, s obzirom da je pandemija virusa korona p(r)omešala sve karte zbog čega je pala potrošnja gasa. Teško je proceniti kada će se tržište oporaviti. To ćemo videti tek za dve-tri godine, kada izađemo iz ove krize i kada vidimo koliko će biti redovne isporuke gasa iz Azerbejdžana, s obzirom da se trenutno vodi rat u Nagorno-Karabahu. Smatra se da taj rat podstiče i Turska, što nije baš razumno, jer bi kao tranzitna zemlja trebalo da bude zainteresovana da obezbedi stabilnost snabdevanja. Stvara se i neka vrsta političke napetosti, a na to se nadovezuje i Iran. Dakle, moguća su svakakva iznenađenja“, kaže za Sputnjik ruski stručnjak za energetiku Dmitrij Adamidov.
Ekspert napominje da je turska gasna politika vrlo kontradiktorna, s obzirom da Ankara ima konflikt sa Grčkom zbog nalazišta na Severnom Kipru. Pored toga, ne zna se ni kako će se situacija razvijati sa azerbejdžanskim gasom. Turska, kako navodi Adamidov, kontroliše tokove gasa iz Azerbajdžana i Rusije, ali istovremeno i Grčka, u istoj meri, kontroliše tokove gasa koji će proći kroz Tursku.
„Kao i uvek, na Balkanu izbijaju teške situacije, koje je prilično teško razumeti, a vreme će pokazati kakve će posledice biti. Generalno, mislim da bi za oko pet godina trebalo da se ta situacija smiri. Iskreno, ne mislim da će kapaciteti biti preveliki, biće dovoljno prostora za sve, zato što Evropa nastavlja svoju politiku odustajanja od proizvodnje uglja, a ako se smanje subvencije, tada neće biti brzog rasta kakav je do sad bio. Stoga će, svejedno, gas biti tražen - i turski, i azerbejdžanski, i ruski, i kiparski, i izraelski. To će biti rešeno do 2024-2025. godine i verujem da će se tada situacija normalizovati“, kaže Adamidov.
Cene gasa osciliraju
TAP je deo „Južnog gasnog koridora“ i na grčko-tuskoj granici spaja se na gasovod TANAP (Transanadolijski gasovod), kojim se iz Azebejdžana, preko Gruzije, već isporučuje gas u Tursku. Radi se o gasu sa azerbajdžanskog kaspijskog nalazišta Šah Deniz koji će stizati do konačnog odredišta – prihvatnog terminala u južnoj Italiji.
Gasovod TAP dug je 878 kilometara i moći će godišnje da dostavlja 10 milijardi kubnih metara gasa namenjenog Grčkoj, Bugarskoj i najvećim delom Italiji. Cena projekta je oko 4,5 milijarde evra.
Na pitanje da li će konkurentnije tržište uticati i na cene gasa Adamidov kaže da je u ovoj situaciji o tome preuranjeno govoriti.
Ove godine evropsko tržište gasa donelo je mnoštvo iznenađenja. Karantin, zajedno sa krizom, toplom zimom, rekordne rezerve gasa u podzemnim skladištima posle zime doprineli su tome da je potrošnja gasa u Evropi prilično opala. I što je najvažnije, cene na evropskom spot tržištu drastično su pale. Došlo je i do jedinstvene situacije kada je LNG postao izuzetno jeftin, pa čak i jeftiniji od onog iz gasovoda.
„Praksa je pokazala da su cene gasa najviše pale kada je ove godine potrošnja pala…. Trenutno se dešavaju takve oscilacije da cena čas pada, čas raste. Kada je zima oštra ispostavlja se da je u skladištima malo gasa, a kada je topla ona su količine prekomerne. Dakle, sada je na snazi period oscilacija i samim tim preuranjeno je govoriti o cenama“, kaže Adamidov.
Ipak, trenutno se situacija sa cenama popravlja, pa se očekuje da će početak grejne sezone izazvati dalje povećanje cena.
Ruski gas nema alternativu
Uz gasovod „Kavkaz-jug“, gasovodi TAP i TANAP su deo projekta „Južni gasni koridor“ koji je najavljivan kao ključna strategija za oslobađanje Evrope od ruskog gasa. Međutim, Adamidov kaže da takva retorika služi „za dobijanje olakšica i povlastica“.
„Ovde je pitanje šta će južna Evropa raditi. Ako se, na primer, pređe na neke nove tehnologije, pomoću kojih gas neće biti potreban ili znatno smanjimo potrošnju, onda oslobađanje Evrope od ruskog gasa moguće. Ali, ne smemo zaboraviti na razvoj privrede, a sa razvojem privrede raste i potrošnja gasa. Ako smanjite razvoj, onda možete pod svećom ostati. Za uslove južne Evrope možda to i neće biti toliko strašno, ali to je već političko pitanje. Što se mene tiče, sve priče oslobađanju Evrope od ruskog gasa više su pokušaj dobijanja trgovinskih preferencija, kao i što je slučaj sa naftom“, kaže Adamidov.
Kao primer, ekspert navodi naftnu krizu iz sedamdesetih godina. Govorilo se o oslobađanju od nafte i gasa, ali je, nasuprot tome, potrošnja rasla.
„Ako ne bude krize, onda će svakako, apsolutno svi dobavljači moći da povećaju obime gasa, a ako dođe do ozbiljne krize, onda će se, postaviti pitanje štednje i oni će nabavljati jeftin gas. Kupovaće ga od onog ko bude prodavao jeftinije. Primera radi, ruski gas je daleko transportovati u Španiju i Portugaliju i nije isplativo. Slično je sa, recimo, jugom Italije. Ali, kada je reč o Austriji, Srbiji i severu Italije to pitanje nije sporno“, zaključio je ekspert.
Pročitajte još:
