„Danas se Rusija i Azerbejdžan međusobno nazivaju strateškim partnerima. Nivo interakcije između naših zemalja može poslužiti kao primer bilo kojim susedima. I uveren sam da ćemo, nakon što se završi vojna faza sukoba, preći na rešavanje problema političkim putem, a mi smo spremni da to učinimo i sutra, ako jermenska strana odustane od pokušaja da silom vrati ono što je izgubila, ono što joj ne pripada. Uveren sam da će Rusija i dalje igrati vodeću ulogu u pitanju stabilizacije našeg regiona“, rekao je Alijev.
Predsednik Azerbejdžana je dodao da Azerbejdžan i Rusiju povezuje vekovno prijateljstvo, saradnja i uzajamno razumevanje.
„Uveren sam da nikakva sila ne može na to uticati, iako primećujemo pokušaje iz raznih pravaca da se unese razdor i nekakvo nepoverenje. Ali, zahvaljujući doslednoj politici i ruskog i azerbejdžanskog rukovodstva, mi napredujemo“, dodao je Alijev.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, koji su trajali više od deset sati. Tokom pregovora Jerevan i Baku su dogovorili da se uvede prekid vatre od podneva 10. oktobra, izvrši razmena ratnih zarobljenika tela poginulih i dodatno dogovore konkretne mere primirja. Međutim, već u subotu strane su počele da se međusobno optužuju za narušavanje primirja.