Istraživači su upravo ukazali na neuspeh političkih i poslovnih lidera da preduzmu značajne mere kako bi ublažile uticaj klimatskih promena, prenosi Tanjug.
Kako su naveli, pandemija virusa korona, koja je odnela više od milion života na globalnom nivou i zarazila najmanje 37 miliona na svetu, razotkrila je neuspeh gotovo svih nacija da spreče talas smrti i bolesti uprkos konstantnom ponavljanju upozorenja stručnjaka.
Podaci govore da je između 2000. i 2019. godine bilo 7.348 velikih prirodnih katastrofa, uključujući zemljotrese, cunamije i uragane, a koji su odneli 1,23 miliona života i ostavili posledice na 4,2 milijarde ljudi i rezultirali globalnim ekonomskim gubicima od 2,97 milijardi dolara.
Kako je istaknuto, to je gotovo dvostruko više od 4.212 katastrofa, koje su zabeležene od 1980. do 1999. godine.
Velika većina tih katastrofa bila je povezana s klimom, a istraživači su prijavili veliki broj poplava, oluja, suša, vrućina, uragana i šumskih požara u poslednjih 20 godina, te da su se oni u tom periodu značajno povećali.
Nagli porast tih katastrofa povezan je s porastom globalnih temperatura za koje naučnici kažu da povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih prilika.
„Zbunjujuće je što svesno nastavljamo da sejemo seme sopstvenog uništenja. Zapravo je sve o načinu upravljanja, ukoliko želimo da spasimo ovu planetu od pošasti siromaštva, daljeg gubitka vrsta i biodiverziteta, eksplozije urbanog rizika i najgorih posledica globalnog zagrevanja“, naveli su iz UN-a.
Azija je u najvećoj meri bila pogođena klimatskim katastrofama u poslednjih 20 godina i na tom području potvrđeno je 3.068 takvih slučajeva u periodu između 2000. i 2019. godine.
U tom vremenskom periodu je u SAD zabeleženo 1.756 klimatskih katastrofa i 1.192 u Africi.
Najgore pogođena zemlja u poslednje dve decenije je Kina, čemu doprinosi 500 registrovanih prirodnih katastrofa, a u SAD ih je bilo 467.
Među najsmrtonosnijim, koje se smatraju ogromnim katastrofama, stradalo je više od 100.000 ljudi i reč je o cunamiju u Indijskom okeanu 2004., ciklonu Nargis u Mjanmaru 2008. i zemljotres na Haitiju 2010. godine.
U izveštaju je spomenuto da je postignut određeni uspeh u zaštiti ranjivih zajednica zahvaljujući boljim sistemima upozoravanja i odgovora.
Agencije za upravljanje katastrofama u zemljama poput Bangladeša i Indije spasile su mnoge živote boljom spremnošću za ciklone i poplave.
Međutim, istraživači su pozvali zemlje da učine više na jačanju upravljanja rizikom od katastrofa i na boljoj pripremi za buduće klimatske katastrofe, prenosi portal Kliks.
Trenutno postoji pretnja da temperature u svetu porastu za 3,2 stepena i više, osim ako industrijske zemlje ne mogu drastično da smanje emisiju gasova staklene bašte.
„Taj predviđeni porast temperature dovoljan je za povećanje učestalosti ekstremnih klimatskih događaja širom sveta“, navedeno je u izveštaju.
Shodno tome, emisije štetnih gasova trebalo bi da se smanji za najmanje 7,2 odsto svake godine u narednih deset godina kako bi se postigao cilj od 1,5 stepeni dogovoren Pariskim sporazumom.
„Videli smo mali napredak u smanjenju klimatskih poremećaja i degradacije okoline. Da bismo iskorenili siromaštvo i smanjili uticaje klimatskih promena, javno dobro moramo staviti iznad svega ostalog“, poručio je generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš.
Pročitajte i:
