Posle višednevne hajke na Tviteru i Fejsbuku protiv postavke andergraund stripova grupe „Momci“, grupa od deset do 15 mladića sa kapuljačama upala je na izložbu, navodno bacila suzavac, pokidala sve sa zidova i pocepala strip-table.
Teroristički akt bez preuzimanja odgovornosti
Vuletić kaže da je incident u Zemunu teroristički akt u najširem, ali i najpreciznijem smislu, jer je bilo reči o planiranom i organizovanom nasilju da bi se sprečilo održavanje jednog zvaničnog skupa. Jedino što nedostaje je to da niko nije preuzeo odgovornost.
Prema njegovim rečima, incident u Zemunu mogao bi se uporediti sa terorističkim napadom na francuski satirični list „Šarli ebdo“. Međutim, tamo je bila jasna poruka terorista i oni su vrlo jasno rekli protiv čega su.
„Ovde znamo da se to dogodilo na jednom događaju kakvih ima mnogo u Beogradu i da tamo tada nikoga nije bilo. Ti ljudi su pocepali te karikature, ali one mogu da se odštampaju i ponovo postave. Dakle, ništa oni nisu suštinski osujetili i moglo bi se reći da su čak sami sebi napravili kontrauslugu, jer je zahvaljujući njima ta izložba postala poznata“, kaže Vuletić.
Nekoliko stotina evra — 15 mladića, fantomke i „suzavac“
Ipak, dok se neko od izgrednika ne privede pravdi, mi možemo samo da nagađamo šta se desilo, a nagađanja u ovakvim situacijama nisu dobra jer pogoduju spinu i stvaranju napete atmosfere, a to su izgrednici i hteli da postignu.
Vec dve nove izložbe zakazane! https://t.co/3P3kpkHzkX
— Marko Somborac (@somboracmarko) October 13, 2020
Kad god imamo nerazjašnjene slučajeve, različiti politički akteri ih koriste da spinuju i šalju poruke koje su za njih u tom trenutku važne, upozorava naš sagovornik.
„A danas nije teško organizovati 15 mladih ljudi, obući ih u neke ’fantomke‘ i dati im suzavac, a sve to može da košta nekoliko stotina evra“, kaže Vuletić.
Organizacija ekstremista preko „nedruštvenih mreža“
Prema njegovim rečima, iako je na početku izgledalo da društvene mreže ostavljaju prostor za razvoj demokratije i slobodu pojedinca, pokazalo se da postoji i druga strana medalje.
„Neki autori ih nazivaju antidruštvenim mrežama, upravo zato što su otvorile prostor za širenje lažnih vesti, nasilja i koncentraciju grupa istomišljenika, a ne za razmenu mišljenja. Pokazalo se da društvene mreže mogu biti sredstvo za organizaciju i mobilizaciju istomišljenika, posebno ekstremnih“, zaključio je Vuletić.
