Tardigrade, poznate i kao vodeni medvedi ili dugoživci, jesu mikroskopska bića koja obitavaju na kopnu, u slatkim vodama i jedan mali broj u morima. Veličina tela im se kreće od nekoliko mikrona do jednog milimetra. Telo im je crvoliko i zdepasto, izdeljeno na četiri segmenta i na svakom segmentu se nalazi po par ekstremiteta.
Međutim, njihova sposobnost preživljavanja uliva strahopoštovanje. Ova stvorenja mogu da prežive u vakuumu svemira, na ekstremnim temperaturama i pod ekstremnim pritiskom, a podnose i intenzivno jonizujuće i ultraljubičasto zračenje.
Jedna od njihovih taktika preživljavanja je i da imaju sposobnost da se smežuraju u stanju hibernacije u kojem mogu decenijama da opstanu, dok istovremeno proizvode proteine kojima štite svoje ćelije.
Sada je otkriven još jedan zaštitni mehanizam koji izgleda da pomaže tardigradama da se nose sa potencijalno smrtonosnom ultraljubičastom svetlošću, a to je neka vrsta fluorescentne supstance koja apsorbuje takvo zračenje i potom oslobađa energiju kao plavo svetlo.
„Naša studija sugeriše da ova stvorenja mogu da prežive na najsušnijim i najsunčanijim mestima na Zemlji“, navodi dr Sandep Esvarapa, koautor studije.
U članku koji je objavljen u časopisu Bajolodži leters, Esvarapa i njegove kolege navode da su pronašli novu vrstu tardigrada u uzorku mahovine koja se nahvatala na zidu njihovog instituta.
Kada su obe pronađene vrste, nazvane Paramacrobiotus BLR soj, i drugu, H exemplaris, 15 minuta izložili ultraljubičastoj svetlosti, samo je prva preživela. Na njihovo iznenađenje, vrsta koja je preživela, tokom izlaganja je emitovala plavu svetlost.
Da bi detaljnije ispitali ovu pojavu, tim je fluorescentnom supstancom prekrio tardigrade osetljive na UV zračenje. Rezultati su pokazali da je ekstrakt ove supstance pružio barem delimičnu zaštitu, jer je polovina H exemplarisa uspela da preživi nekoliko dana.
„Postoje i druge vrste koje pokazuju toleranciju UV zračenje, ali Paramacrobiotus BLR je jedina koja ima fluorescenciju kao mehanizam da se odupre ovom smrtonosnom zračenju“, naglašava Esvarapa.
Profesor Lukaš Kačmarek, stručnjak za tardigrade sa poljskog Univerziteta „Adam Mickjevič“, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, smatra da ova studija ide u prilog i ranijim radovima koji pokazuju mogućnosti upotrebe supstanci koje proizvode tardigrade za zaštitu drugih organizama od štetnih uslova okoline, prenosi RTS.
Međutim, Kačmarek dodaje da tim nije uspeo da identifikuje supstancu koja omogućava zaštitu od ultraljubičastog zračenja, napominjući da ta zaštita možda ne potiče oda fluorescencije, već možda od nekih proteina.
