Tokom noći u zoni sukoba u Karabahu ostala je relativno stabilna napetost. U nekim oblastima nastavljene su artiljerijske borbe različitog intenziteta, saopštila je pres-služba Armije odbrane Karabaha.
U saopštenju se navodi da je ujutro u južnom, jugoistočnom, severnom i severoistočnom pravcu „neprijatelj, kršeći humanitarno primirje, nastavio raketno-artiljerijsko granatiranje“.
Da bi presekle ofanzivnu aktivnost u svim pravcima fronta, jedinice armije Karabaha preduzimaju srazmerne korake, nastavljajući da izvršavaju svoju misiju odbrane borbenih položaja, dodaje se u saopštenju.
Neutralisani vojni ciljevi
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana, sa svoje strane, saopštilo je da je uništilo vojne ciljeve Oružanih snaga Jermenije usmerene protiv civilnog stanovništva zemlje.
„Dana 14. oktobra oko 1 čas sa jermenske strane je na početnom položaju u pograničnoj zoni sa okupiranim azerbejdžanskim rejonom Kelbadžar, raspoređeno nekoliko operativno-taktičkih balističkih raketnih sistema. Ovi raketni sistemi bili su usmereni na civilno stanovništvo i infrastrukturu u Gandži, Mingačeviru i drugim gradovima Azerbejdžana“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Precizira se da je „azerbejdžanska vojska preduzela preventivne mere kako bi sprečila raketni napad“.
„Kao rezultat toga, operativno-taktički raketni sistemi koji su stavljeni u stanje borbene gotovosti, bili su neutralisani kao legitimni vojni ciljevi. Izjavljujemo da celokupna odgovornost za pogoršanje situacije na vojno-političkom režimu Jermenije“, ističe azerbejdžansko Ministarstvo odbrane.
Jermenska strana ranije je izjavila da je poštuje humanitarni prekid vatre i demantovala izjave o granatiranju azerbejdžanskih regiona.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, koji su trajali više od deset sati. Tokom pregovora Jerevan i Baku su dogovorili da se uvede prekid vatre od podneva 10. oktobra, izvrši razmena ratnih zarobljenika tela poginulih i dodatno dogovore konkretne mere primirja. Međutim, već u subotu strane su počele da se međusobno optužuju za narušavanje primirja.
Pročitajte još:
