Slogan je proistekao iz naslova filma Dobrivoja Pantelića, dokumentariste kome je posvećeno ovo izdanje festivala. U specijalnom festivalskom programu biće prikazano šest filmova ovog autora, koje je izabrao selektor, reditelj Vladimir Perović. On je u takmičarski program uvrstio 24 filma koja će se nadmetati za nagradu „Dragoslav Antonijević“.
Amater iz Rađevine talentovaniji od polovine dokumentarista
„U goru, u vodu“ jedan je od brojnih filmova Dobrivoja Pantelića o starim običajima Rađevine, koji ne samo da baštine kulturu našeg naroda, već u vreme pandemije postaju mantra za odagnavanje savremenih sila zla.
„Film ’U goru, u vodu‘ Dobrivoja Pantelića predstavlja nam kako su nekad ljudi odagnavali sile zla. U tom filmu nebom se valja težak oblak koji donosi oluju i grad i koji preti da uništi letinu seljaka. Lupajući u šerpe i metalne predmete, okrećući sekire, vile i ostale oštre predmete ka nebu, seljaci pokušavaju da oteraju đavola i njegovih 77 pomoćnika da odu u goru, u vodu i da tamo izruče svoj teret, tj. kišu i grad“, objašnjava za Sputnjik selektor Vladimir Perović.
Prema njegovim rečima, Dobrivoje Pantelić bio je amater iz Rađevine koji je bio talentovaniji od polovine etabliranih dokumentarista.
„O tome koliko je Pantelić zadužio i Srbiju, i etnološki film, svedoči i činjenica da je bivši direktor Kinoteke Radoslav Zelenović otkupio od njega 400 sati snimljenog materijala kao kulturno blago i dodelio mu Povelju Kinoteke, priznanje koje mora da se zasluži“, kaže čuveni reditelj i dodaje da će se zalagati za to da jedna od festivalskih nagrada ponese ime Dragoslava Pantelića.
Najantropologičnija umetnost
Kao stručnjak za dokumentarni film, selektor festivala priznaje da su se mnogi filmski stvaraoci, među koje ubraja i Pantelića i sebe, nesvesno upustili u stvaranje etnoloških filmova.
„Dok s jedne strane imamo filmadžije koji se nesvesno bave antropološkim i etnološkim temama, s druge strane antropolozi i etnolozi uče se filmskom zanatu i postaju više od beležnika – oni počinju filmski da misle“, tvrdi čuveni reditelj, koji dodaje da je dokumentarni film najantropologičnija umetnost koja postoji.
Kao primere za to da je etnološki film mnogo više od pukog beleženja stvarnosti, selektor navodi dva filma: „A sad se spušta veče“ Maje Novaković i „I sutra je Đurđevdan“ Peđe Todorovića iz Svilajnca.
„Dva mlada stvaraoca uspela su da na razne načine opričaju dve stvarnosti i da uz pomoć različitih elemenata, tehnika i umeća konkretnoj stvarnosti pruže lepotu“, kaže Perović i dodaje: „Etnološki film je oneobičavanje običnog. To je traganje za materijalnom i nematerijalnom kulturom jednog naroda, kretanje od fizičkog do metafizičkog.“
Filmovi iz celog sveta onlajn
Tokom pet dana trajanja festivala, posetioci će onlajn moći da pogledaju filmove najnovije produkcije iz Srbije i regiona, kao i iz Izraela, Argentine, Rusije, Australije, Francuske, Nemačke, Italije, Portugala i SAD.
Ko će osvojiti glavnu nagradu „Dragoslav Antonijević“, kao i nagrade za najbolji domaći, inostrani i studentski film, odlučiće žiri u kojem su: filmska rediteljka Tanja Brzaković, čuveni etnolog Ljiljana Gavrilović i direktor Kinoteke Republike Srpske Snježan Lalović.
