Studija koju su sproveli izraelski naičnici Univerziteta u Tel Avivu i Izraelske uprave za antikvitete, objavljena u časopisu „Arheološka nauka“, dokazuje koliko je taj region u to vreme bio tehnički i socijalno napredan.
Naučnici tvrde da njihovi nalazi dokazuju teoriju da je u društvu bakarnog doba postojala elita koja je imala profesionalne tajne, poput načina stvaranja bakra.
Početak rada na studiji, objavljenoj pod naslovom „Paljenje peći: Novi uvidi o metalurškim praksama u bakarnom dobu u Južnom Levantu iz nedavno otkrivene radionice za topljenje bakra u Horvat Beteru (Izrael)“, vezan je za 2017. godinu, kad je otkrivena radionica.
„Iskopavanjem su otkriveni dokazi o proizvodnji iz perioda halkolita, pre oko 6.500 godina. Otkrića uključuju i malu radionicu za topljenje bakra sa krhotinama peći napravljene od kalaja, u kojoj se topila ruda bakra, kao i puno bakarne šljake“, rekla je Talia Abulafia, direktorka iskopavanja Izraelske uprave za antikvitete.
Metalurgija se pojavila širom južnih delova Bliskog istoka u drugoj polovini 5. milenijuma pre nove ere i tokom „perioda halkolita“ u 4. i 3. milenijuma pre nove ere.
Tokom halkolitskog perioda (reč „halkolit“ potiče od grčkih reči „bakar“ i „kamen“) u obradi metala i dalje su korišćeni kameni alati.
U vreme kada je bakar prvi put prerađen, taj revolucionarni tehnološki proces se obično odvijao daleko od rudnika, bez očiglednog razloga, iako istraživači smatraju da je to učinjeno da bi se zaštitila „tehnološka tajna“.
„Važno je shvatiti da je prerada bakra bila visoka tehnologija u tom periodu. U celom drevnom svetu nije bilo sofisticiranije tehnologije“, kaže naučnik Erez Ben-Josif.
Naučnici koji su učestvovali u istraživanju veruju da iako društvo u to vreme još nije bilo urbanizovano, novi dokazi pokazuju da je bilo hijerarhijsko, a poznavanje tehnologije topljenja bakra davalo je privilegovan položaj.
Predmeti od bakra, navode naučnici, napravljeni su uglavnom za „ritualne i simbolične obrede“, dok je kamen bio korišćen za izradu predmeta za svakodnevnu upotrebu.
Studenti postdiplomskih studija pokušali su tokom nekoliko leta da upotreba rekonstruisane peći iz Biršibe ne bi li proizveli bakar po drevnoj metodi. U junu 2020. godine, konačno su uspeli.
Pročitajte još:
