Iako ima gotovo 67 godina, Dragiša ne namerava da okači kopačke o klin. Aktivno igra svake nedelje i prolazi medicinske preglede za sportiste.
Dragiša kaže da ne zna nijednog aktivnog igrača u njegovim godinama, a saigrači po godinama mogu da mu budu unuci.
Kosnić nastupa za Proleter iz Međe, klub iz njegovog rodnog mesta koji se takmiči u šestoj ligi, prenosi AFP.
Prvi meč odigrao je davne 1968. godine upravo u Međi.
Igra na poziciji zadnjeg veznog i kaže da ne može uvek da isprati svoje saigrače i protivnike, jer je najmlađi prvotimac Proletera čak 50 godina mlađi od njega.
„Više se baziram na čitanju igre, pa znam kad treba da trčim, kad da sprintam, a kad da zastanem. Dan, dva posle utakmice, mišići mi budu upaljeni, ali se opuštam u toploj kupki, pa mogu da ponovo igram već posle dva dana“, priča Kosnić.
Sada nije brz kao nekada, ali da su njegovi potezi često ključ pobeda.
Ne samo da igra na terenu na kom je započeo fudbalsku karijeru u svojoj Međi, već živi i u kući u kojoj je rođen. Živi od penzije koja iznosi 130 evra, a gaji koze i ovce.
Vrhunac fudbalske karijere bio mu je krajem sedamdesetih godina kada je nastupa za tadašnjeg drugoligaša Proleter iz Zrenjanina.
Zrenjaninci su 1978. godine uspeli da u kupu eliminišu tadašnjeg člana „velike četvorke“, splitski Hajduk, a u toj utakmici, Kosnić je bio jedan od najboljih na terenu. Usledila je ponuda splitskih „bilih“ da pređe u njihove redove, ali nije imao sreće. Četiri dana kasnije, na ligaškom meču, polomio je nogu i prelazak u Hajduk je propao.
Lekari su posle preloma noge, u 25. godini, savetovali Kosniću da ne nastavlja karijeru. Međutim, on je već posle godinu dana istrčao na zeleni teren i od tada njegova karijera nije prekidana.
On otkriva i tajnu ishrane ove sportske dugovečnosti.
„Jedem šta imam. Najviše mlečne proizvode i mleko, bar litar dnevno. Jedem jaja, meso kad ga ima...“, otkriva Kosnić.
Pročitajte još: