Kod zgrtanja bogatstva, smatra Pol Dolan, autor bestselera „Zauvek srećni: kako izbeći mit o savršenom životu”, najveća zamka je postati zavidan i uvek želeti još više. Zato je ključno znati prepoznati kad je dosta.
Premda granica o važnost novca za sreću varira, prema najpoznatijem istraživanju koje su sproveli ekonomisti Danijel Kahneman i Angus Diton, vrhunac srećnog života za Amerikance je kada zarađuju 75 hiljada dolara godišnje. Potom slede prekomerna potrošnja i ekstravagancija koji nose sve manje zadovoljstva, a sve više brige. Oni koji zarađuju deset miliona dolara godišnje tek su neznatno sretniji od ljudi koji za njih rade.
Osim bogatstva, Dolan smatra da postoje još četiri mita o sreći: imati uspešnu karijeru, biti zaljubljen, udati se ili oženiti i imati decu.
Biti bankar ili advokat, kaže on, ne čini ljude preterano srećnim, svakako ne srećnijim nego biti frizer ili prodavac cveća. „Dobar posao je onaj u kojem se osećate dobro, a ne onaj koji nosi veću zaradu“, kaže Dolan, prenosi portal Bizlajf.
Često ljudi pogrešno pristupaju i ljubavi, očekujući da zaljubljenost traje čitavog života, ali ona brzo poprima nove oblike upravo da bi omogućila druge ciljeve u životu.
Četvrti mit predstavlja brak, ali pozivajući se na istraživanja, Dolan ističe kako je on u proseku dobar za muškarce jer im donosi duži život i više novca, ali ne uvek i za žene. Najduže žive žene koje nikad nisu bile udate, koje su zdrave i zadovoljne životom.
Na kraju, kada je reč o deci, ona predstavljaju neizmerno zadovoljstvo, ali ujedno donose i stres, nemir, ali i zabrinutost. Tako to i treba biti, smatra Dolan, a ne očekivati da nas zauvek čine sretnima. Istraživanje pokazuje da je srećno 41 odsto žena koje su u braku i imaju decu, ali je srećno i 24 odsto žena koje nisu u braku i nemaju decu.
Sreća je, čini se, najvećim delom genetski predodređena ili ima korene u ranom detinjstvu . Istraživanje „Sonja Ljubomirski: The how of hapiness” pokazuje da genetika nosi 50 odsto sreće, a samo 10 procenata određuje situacija u kojoj živimo i koliko zarađujemo. Ostaje još 40 odsto na koje možemo uticati. Ono što je presudno za dnevno raspoloženje, kaže Elizabe Dan sa Univerziteta Britiš Kolumbija, jeste umeće balansiranja i način na koji trošimo svoje vreme.
Pročitajte i:
