„Krenulo je mic po mic, pa je sve više ljudi želelo da učestvuje. Pisali su mi, ali to kod mene na profilu ne bi prošlo, pa sam krenula da postavljam i njihove stvari, a onda sam se setila da otvorim grupu ’Budi human — humanitarne licitacije‘, da bi svako mogao da učestvuje. Danas je tačno pet meseci kako grupa postoji i ne mogu da verujem da je do ovoga došlo, da je toliko daleko doguralo“, kaže Zarićeva.
Prikupi se i 9 hiljada evra za bolesnu decu
A doguralo je do najmanje 5 i po hiljada evra dnevno, vikendom, kada ljudi imaju više vremena, sakupi se više od 8, a rekord je 9 hiljada evra u jednom danu.
Svakog dana ponudi se i proda više od dve hiljade stvari. Ljudi dobrog srca ne sređuju samo ormare i ostave, oni koji su već prodali sve što im ne treba, sada prodaju svoje znanje i veštine.
„Imamo kurseve jezika, različite uslužne delatnosti, frizera, šminkera, žene se javljaju i da nekome očiste kuću za određeni iznos, pa ga uplate za decu. A prodaju odeću, obuću, parfeme, kozmetiku, nakit. Zaista neverovatne stvari mogu da se pronađu u grupi. Mnogi su počeli samo tu da kupuju, za neku godišnjicu, rođendan, prvo poklon potraže u grupi“, priča nam Zarićeva.
Za Sofiju, Unu, Zoricu, Marka…
Nečiji poklon ili nikad obuvene cipele do sada su bili šansa za malu Sofiju, Unu, Zoricu, Marka, Miroslava, Miloša, Bogdana, Stefana, Jelicu, Elmira, Svetlanu, Petra, Pavla, Milana, Luku i Filipa.
Novac za njihovo lečenje uplaćuje se u dve fondacije u koje grupa ima poverenje, „Budi human“ i „Podrži život“ , sa kojima nemaju nikakav kontakt, a nije ni potreban, važno je samo da se stvari prodaju i kupuju — da se dostigne što viša cena.
„Nažalost, ima previše dece, a i odraslih koji su teško bolesni, kojima je potrebna pomoć. Pridružila sam se u nadi da svako od nas treba da doprinese, nadam se da će se još ljudi uključiti, da ćemo što pre pomoći svakome“, kaže nam jedna od najaktivnijih u grupi, frizerka iz Beograda Dragana Šćekić.
Ona ima dvoje dece, prodala je svu njihovu garderobu koju su prerasli, a nikada obukli, ali i stvari za kuću koje je dobila na poklon, a ne koristi ih.
„Jedna od mojih najzanimljivijih licitacija, dobila sam na poklon antikvitet, oštrač za mačeve i sablje koji datiraju iz Prvog svetskog rata. Stavila sam simboličnu početnu cenu, 800 dinara, a dostiglo je više od 8.000. Kupio je čovek koji se time bavi, sakuplja starine, radi u jednom od muzeja“, seća se Šćekićeva.
Jedna od najaktivnijih licitatorki je i novinarka Živka Cvejić. Ima sina, trenutno održava trudnoću i bavi se humanitarnim radom u grupi. Oduševljena je rezultatima.
„Uvek sam volela da pomažem drugima, a od kada sam postala majka, osetljiva sam na decu i te užasne bolesti koje su ih zadesile. Spontano sam ušla u ovo, gledala stvarčice po kući koje dugo ne koristim, počela da prodajem, a onda i da kupujem. Kupujem i šta mi ne treba, zato što znam za šta ide novac, a možda se i ponovo obrne, možda ću da ponudim nekom dalje“, kaže Cvejićeva.
Ovo nije buvljak
Ona dodaje da je do sada kupila tridesetak stvari, čak deset pari cipela, ali se rešila isto toliko štikli koje više nisu primerene njenim godinama.
„Divno je što ljudi imaju pravu svest o ovome, ovo nije buvljak, nude samo fine, očuvane stvari, prodala sam i firmirani nakit koji više ne koristim, garderobu, stvari za decu. Novac je jako važan, ali i indirektan uticaj grupe, ljudi se sada okupljaju i na humanitarnim bazarima u svojim mestima. I na njima se skupi dosta novca“, priča nam Cvejićeva.
Organizuju se i nagradne igre
Grupa organizuje i nagradne igre, nekoliko na dan, po jednu za svako dete. Vredne, nove stvari koje ljudi poklanjaju moguće je osvojiti ako se u komentarima ostavi skrinšot, dokaz da je SMS-om uplaćen novac za lečenje. Svaki komentar dobija redni broj, a dan kasnije, pomoću rendom aplikacije izvlači se pobednik.
Nepregledan je spisak stvari koje su ljudi prodali da bi pomogli drugima, onih koje ne koriste, ali i onih sa velikom emotivnom vrednošću.
„Stojadin“, motor, kapica šampiona…
Jedna hraniteljska porodica kroz koju je prošlo šestoro dece prodala je svog „stojadina“, u voznom stanju, za 20 hiljada dinara i tako pomogla lečenje male Lane, neko se odrekao motora, prosledio tri hiljade evra, a kapica vaterpolo reprezentativca Filipa Filipovića dostigla je cenu od 120 hiljada dinara.
Među članovima je najviše žena, za sada su najhumaniji Novosađani, slede ih Beograđani i Nišlije. Iza grupe „Budi human — humanitarne licitacije“ danas uz Branku Zarić stoji armija od 70 administratora, volontera. Sigurni su da će ih biti i više, jer se grupi svakoga dana pridruži hiljadu ljudi, koji pomažu da deca sa najtežim zdravstvenim problemima odu na lečenje.