Politički pokret „Trikolora“ osnovao je u junu 2019. godine sin bivšeg češkog predsednika Vaclav Klaus mlađi, nakon što je isključen iz partije „Građanske demokrate“. Pokret se pozicionira kao desničarski, zagovara konzervativne vrednosti i liberalizam u ekonomiji. „Trikolora“ kritikuje EU, ali umesto ideje o napuštanju Unije, predlaže denonsiranje Lisabonskog sporazuma.
Da li treba imati hrabrosti za donošenje odluke da date intervju Sputnjiku?
— Čula sa određene primedbe, kao što su „Bože, ti razgovaraš sa Sputnjikom, sad ćeš biti etiketirana“. Ja dajem intervju onome ko mi da reč, da je to „Bi-bi-si“, dala bih intervju za „Bi-bi-si“. Imam dobro iskustvo sa Sputnjikom. Moje reči su objavljene bez izmena, čak i ono što verovatno nije baš odgovaralo Sputnjiku. Nemam problem sa tim da dam intervju onome ko me pita, posebno kada je reč o slobodi govora i političkim neprofitnim organizacijama.
Da li u Češkoj postoji pretnja za slobodu govora?
— Smatram da je sloboda govora u Češkoj ugrožena. Uzmimo, na primer, evropsku komesarku Veru Juorovu, koja u Evropskom parlamentu glasno viče o tome kako ograničiti slobodu govora, ali otvoreno ne daje izjave o tome, skrivajući se iza borbe protiv širenja mržnje, idući direktno do Cukerberga, vlasnika Fejsbuka. (Reč je o događajima iz februara 2020. godine, kada su zvaničnici EU koji su odgovorni za pitanja digitalne politike, upozorili velike kompanije da bi mogle da se suoče sa strožijim pravilima i kaznama ako na odgovarajući način ne budu mogli da suzbiju širenje mržnje i dezinformacija.) Danas se sve može sakriti frazom „govor mržnje“ i tako ograničiti sloboda govora na ovim platformama.
Kada gledam multinacionalne kompanije poput „Gugla“, „Fejsbuka“ i „Tvitera“, shvatam da oni uvode sve više i više algoritama za kontrolu na javnim platformama, ograničavajući tako određene informacije. Ova aktivnost se opravdava borbom sa dezinformacijama. Međutim, ja mislim da je stvarnost takva da ovo nije borba sa dezinformacijama, već jasna borba protiv mišljenja. U to sam sve više uverena iz dana u dan. U maju 2002. godine Fejsbuk je započeo saradnju sa (češkom) političkom neprofitnom organizacijom Demagog.cz , koju čine nespecijalisti — uglavnom mladi ljudi bez iskustva. Ovi ljudi odlučuju profil kog političara nećete videti na svom Fejsbuku.
Na primer, prošle godine je Fejsbuk izbrisao profil britanskog desničarskog aktiviste Tomija Robinsona i objave u kojima je on spomenut.
Ovo je uticalo i na češki segment Fejsbuka. Po mišljenju stručnjaka za medije, ovo je prvi zabeleženi slučaj kada društvena mreža lokalno briše poruke jednostavno zato što sadrže ime određene osobe.
Kako Vi razumete suštinu dezinformacija?
— Zbog borbe koja se odvija danas, postoji samo jedna „istina“ koja odgovara samo jednoj grupi. Napisala sam članak o Oskaru, u kome sam iznela svoje mišljenje (konkretno to da su nova pravila za nagradu uvedena ranije, jedan broj poznatih filmova nikada ne bi dobio prestižnu nagradu). Sputnjik je objavio taj članak i to je dovelo do toga da su me češki vilenjaci (inicijativa anonimnih aktivista koji sebe nazivaju borcima protiv dezinformacija u Češko Republici) odmah uključili u svoj redovni nedeljni izveštaj o dezinformacijama. Već sam oko pet puta bila u njihovim izveštajima i to svaki put zbog mišljenja koje se ne poklapa sa njihovim.
Da li to znači da kada imam drugačije mišljenje, ja automatski širim dezinformacije? U ovom slučaju je, na primer, došlo do rasprave o tome da je danas važnije koliko manjina imate u filmskoj ekipi, nego to koliko zapravo kvalitetno snimate film. Ovo je jednostavno činjenica, bez obzira na to kako mi na ovo gledamo.
Vilenjaci prave spiskove na osnovu izveštaja i važno je znati gde će kasnije oni završiti. Sudeći po spiskovima, vilenjaci već vrše pritisak na medije da ne daju reč ljudima sa tih spiskova. Ovo je potpuno nepravedna igra. Vilenjaci su anonimni, ne znaju se njihova imena ni lica. Oni samo etiketiraju ljude i stvar nije u tome da neko širi dezinformacije, a u tome da ima drugačije mišljenje. To je opasno.
Kako se Trikolora odnosi prema Ruskoj Federaciji?
— Ne vidim razlog da ne sarađujemo sa bilo kojom zemljom sa kojom smo istorijski i ekonomski povezani. U programu Trikolora postoji tačka u kojoj se govori da želimo da sarađujemo sa svima sa kojima je to korisno za Češku. Za sebe mogu da kažem da ne demonizujem Rusiju, niti njene predstavnike.
Rusija ima drugačije temelje od nas, pa je ruski sistem politički manje demokratski i autoritarniji nego što mi mislimo da je prihvatljivo. Uprkos tome, savremeno rusko društvo je mnogo slobodnije nego bilo ksds u svojoj istoriji.
Takođe, nemojmo brkati sadašnju Rusku Federaciju sa Sovjetskim Savezom i shvatimo da današnja Rusija nema ništa zajedničko sa komunizmom, kao što to neki političari vole da pričaju da bi dobili jeftine političke bodove. Danas lično vidim veliku opasnost koja proizilazi iz različitih „izmova“, kao što su genderizam, environmentalizam, multikulturalizam, koji se sada izlivaju na nas i jako se mešaju u naš život. Ti „izmovi“ nisu došli iz Rusije, već, nažalost, sa Zapada.
