Glavne zvezde izložbe su Karl Faberže i Fjodor Rikert. Prvi je odavno stekao svetsku slavu, dok je drugi praktično nepoznat široj publici, jer je nakon revolucije zaboravljen, a većina radova mu je ili pretpoljena, ili je na razne načine završila u inostranstvu.
Zaboravljeni majstor
Jedan od glavnih eksponata izložbe je ogromna, raskošno ukrašena šolja iz Rikertove radionice, koja se našla na Sotbijevoj aukciji 1989. godine. Više od deset godina ona se čuva u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu.
Direktorka Muzeja Moskovskog Kremlja Jelena Gagarina smatra da je veliki uspeh što je ovaj predmet stigao do njih: „Aviosaobraćaj je ograničen, a tu su i zahtevi dvonedeljnog karantina. Nagovorili smo britanske kolege da pošalju eksponate bez obezbeđenja koje je u takvim slučajevima obavezno“.
U radionici Fjodora Rikterta radilo je najviše 14 ljudi, dok je kod Faberžea bilo zaposleno oko 300 radnika. Najveće dragocenosti male Rikertove radionice bile su srebrne rukotvorine s minijaturama nanesenim na emajl, najčešće reprodukcijama slika Viktora Vasnecova i Konstantina Makovskog.
Crteži na eksponatima predstavljenim na izložbi mogu se uporediti s originalima, zahvaljujući predusretljivosti drugih muzeja. „Ivana carevića na sivom vuku“ obezbedila je Tretjakovska galerija, a Istorijski muzej je dopremio portret Zinaide Jusupove „U ruskoj odeždi“.
Od ramova za ikone do futrola za olovke
Eksponati su raspoređeni po tematskom principu. U Uspenskom zvoniku je izloženo sve što je poklanjano na diplomatskom nivou ili u visokim krugovima: bogato ukrašeni ramovi za ikone, velike šolje i pehari. I, naravno, čuvena uskršnja jaja, od onih iz manje poznatih radionica, poput radionica Kurkuljova i Čupkova, do najpoznatije Faberžeove.
Radovi Karla Faberžea ostavljaju bez daha pre svega svojim inženjerskim otkrićima. Na primer, uskršnje jaje u čast završetka Transsibirske magistrale ide u kompletu s minijaturnim zlatnim vozom koji se pokreće ključem. Kompozicija se kreće nekoliko metara, a krase je farovi od rubina i brilijanata.
Muzej Kremlja sada poseduje i Faberžeov arhiv, koji mu je predat povodom stogodišnjice smrti juvelira. Taj arhiv sadrži oko 1.500 jedinica, a posebnu dragocenost predstavlja album s fotografijama poklona koje je naručivala carska porodica. On svedoči o tome da mnogi dragoceni predmeti do današnje publike nisu stigli u svom prvobitnom obliku.
Drugi deo izložbe, koji je smešten u Patrijaršijskom dvoru, predstavlja ono što je predviđeno za privatnu upotrebu: pudrijere, tabakere, kutije za bombone, čak i kutije za olovke.
Od zanata do umetnosti
Emajl je u Rusiji nabavljan iz Vizantije još u 10. veku. Ruske zanatlije su u početku kopirale inostrane obrasce, ali su vremenom usavršavale svoje tehnike do nivoa umetnosti. Veština ruskih majstora ogledala se u stvaranju vitraža na metalu, korišćenju bisera koji su imitirali vez, izradi matiranog emajla koji je po teksturi podsećao na baršun.
S razvojem hemije, paleta boja koje su nanošene na emajl proširila se na stotinu nijansi, tako da je na dragocenim metalima bilo moguće reprodukovati bilo koju sliku. Ipak, kupci koji su po pravilu bili konzervativni i najviše su voleli poznate i vesele sižee: junake iz bajki, prizore iz svakodnevnog života, divlje ptice.
Mogu se, međutim, sresti i originalne narudžbine. Na izložbi je predstavljena škrinjica s minijaturnom kopijom mračne slike Vasilija Vereščagina „Pred napad. Kod Plevnje“, jedini poznati rad Faberžea na temu Rusko-turskog rata 1877-1878. godine.
Vrhunac izrade dekorativnih predmeta od emajla ruski majstori su dostigli na prelazu između 19. i 20. veka. Juveliri su tada često spajali dve složene metode: nisu prosto prekrivali proizvode emajlom, nego su njime prekrivali ornamente izrađene od izvijene žice, odnosno filigrana. To je zahtevalo neverovatnu marljivost i veštinu, od čega i potiče naziv „filigranski rad“.
