Sarkozija koji se tereti da je dobio milione evra od bivšeg libijskog vođe Muamera el Gadafija i njegovog okruženja 2005. godine, za pripremu kampanje za izbore 2007. na kojima je pobedio, prošle nedelje saslušao je pariski sud nakon što su odbijene sve njegove žalbe.
Kazna – deset godina robije plus milion evra
Ukoliko se utvrdi krivica, Sarkozi bi mogao biti kažnjen kaznom do deset godina zatvora, milion evra globe i pet godina gubitka prava da bira i bude biran. Sudski proces bi trebalo da bude održan između 23. novembra i 10. decembra.
Teško je reći kakva će biti konačna sudbina procesa, međutim, do sada je istraga otišla dovoljno daleko i ukoliko bude počelo suđenje, Nikola Sarkozi će biti prvi francuski predsednik kome će se suditi za korupciju, kaže za Sputnjik novinar i bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić.
Podseća da je pre Sarkozija suđeno i bivšem francuskom predsedniku Žaku Širaku, ali je on bio optužen po drugom osnovu, za necilshodno korišćenje javnih fondova.
Prema Biseniću, dovoljna ilustracija koliko je francusko pravosuđe ozbiljno uzelo u obzir slučaj Sarkozi, jeste to da su prošle godine u februaru dvojica francuskih sudija otputovala u Tripoli, gde su „oči u oči“ ispitivali bivšeg šefa obaveštajnih službi i Gadafijevog zeta Muhameda Abdulaha Senusija.
„Bivši libijski zvaničnici su i otvorili ceo ovaj slučaj iznoseći optužbe protiv bivšeg francuskog predsednika. Nakon francuske dosta snažne podrške bombardovanju Libije 2011. i akcije NATO-a gde je, može se reći, Francuska bila predvodnik u tim zahtevima, Gadafijev sin Saif javno je zatražio da se libijskom narodu vrati 50 miliona evra koje je njegov otac, navodno, dao za Sarkozijevu predsedničku kampanju. Od tada su se brojni libijski zvaničnici pojavili kao svedoci ove navodne transakcije, a u međuvremenu su se pojavili i dokumenti koji su je dokazivali“, kaže Bisenić.
Nezgodan svedok – utopljen u Dunavu
Dokumentovano istraživanje objavio je sajt „Mediapart“, na čijem čelu je dugogodišnji glavni urednik veoma uticajnog i uglednog francuskog dnevnika „Mond“ Edvi Plenel, koji raspolaže sa najviše dokumentovanih izjava i dokaza za svoje tvrdnje, dodaje naš sagovornik.
Jedan od najozbiljnijih trenutaka u istrazi desio se 2014, kad je francuska policija došla u posed dnevnika bivšeg libijskog ministra za naftu Šukrija Ganema, u kome su navedene isplate ljudima francuskog predsednika, podseća Bisenić i dodaje da je on ubrzo posle toga pronađen utopljen u Dunavu u Austriji, a njegova smrt gotovo svuda je dovedena u vezu sa ovom istragom.
U međuvremenu, pojavili su se i audio-intervjui sa Gadafijem koji su vođeni pred njegovu likvidaciju, u kojima on govori o isplatama Sarkoziju i njegovim ljudima, ističe Bisenić.
„Tesan“ kofer za dva i po miliona dolara
Pod istragom su i bivši Sarkozijev šef kabineta Klod Gean i njegov sin zbog umešanosti u ove transakcije, a navodno je Gean u jednoj prilici primio prvu isplatu od dva i po miliona evra, koju je predao Gadafijev čovek Saleh Bašir, podseća sagovornik Sputnjika.
„Bašir je govorio, u nekom anegdotskom smislu, da taj kofer, u kom je on predao dva i po miliona evra u gotovini, nije mogao ni da se zatvori kako treba. U svakom slučaju, ovo je jedan kuriozitet i neobičan slučaj koji može u drugom svetlu i na drugačiji način da predstavi odnos Zapada i prvenstveno Francuske, prema intervenciji protiv Gadafija u Libiji 2011. i 2012. i prema svemu onome što se sada u toj zemlji događa“, smatra Bisenić.
Da li će Libija doći do Gadafijevog blaga
Na pitanje da li bi novac koji je Gadafi dao Sarkoziju mogao biti vraćen u Libiju ukoliko bivši francuski predsednik bude osuđen, Bisenić odgovara da bi u tom slučaju sadašnja, legalna libijska vlada u Tripoliju teoretski mogla da zatraži povratak novca.
Međutim, postoje brojni problemi, od kojih je glavni da u podeljenoj zemlji vlada nije jedinstvena. Bisenić ističe da postoji još mnogo libijskog novca u inostranstvu koji su članovi libijske vlade tražili da im se vrati, ili da se „zamrzne“, da bi se onemogućilo članovima Gadafijeve porodice da ga koriste.
Prema njegovim rečima, to je jedan veoma spor i težak proces za koji vlada koja ulazi u njega mora biti vrlo dobro pripremljena, jedinstvena i sposobna da sve to nađe, što je teško reći za libijsku vladu u ovom trenutku.
„Međutim, Gadafijeva Libija imala je pored zlatnih i rezerve u stranim valutama i brojne investicije u raznim zemljama i kompanijama, tako da to, ako možemo tako da ga nazovemo, Gadafijevo blago u inostranstvu nije malo i sigurno je da će ono predstavljati jedno od pitanja i iskušenja sa kojima će se sretati bilo koja libijska vlada, ali i međunarodna zajednica koja u svemu tome učestvuje“, zaključio je Bisenić.
