Lajčak je za austrijski „Viner cajtung“ rekao da je cilj dijaloga postizanje "sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma". Izaslanik EU, doduše, konstatuje da se Vučić od koga se očekuje ta „dalekosežna odluka“ s pravom pita kako da objasni građanima da je to dobro za njih i koliko će Srbija dobiti od evropske perspektive.
Konstatovao je Lajčak i to da Priština od 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma nije ispunila obavezu i formirala Zajednicu srpskih opština, ali je odmah i otklonio i primisao o pokušaju njegove blagonaklonosti prema Beogradu. Konstatovao je da se na temu ZSO oglasio i kosovski ustavni sud i da se to mišljenje mora uzeti u obzir. A taj sud je naravno rekao da ZSO nije u skladu sa kosovskim ustavom.
Nesposobnost EU da reši problem Kosova
Sve to evropski specijalac smatra klasičnim primerom poznate pitalice šta je starije – kokoška ili jaje i zaključuje da međusobno optuživanje nikome ne koristi, relativizujući tako neposlušnost Prištine.
Na pitanje kako čita poruku Lajčaka Vučiću i da li ona znači neku novu agilnost Brisela koji više ne bi da odugovlači sa rešavanjem višegodišnjeg problema, Gajić odgovara da tu nema ničeg novog. Reč je, kako kaže, o još jednom pozivu Beogradu da prihvatanjem sveobuihvatnog sporazuma prizna smaoproglašenu nezavisnost Kosova, makar i indirektno tako što će pristati na to da ono postane član svih međunarodnih organizacija.
„To je još jednom iznošenje starog stava i Lajčak je svestan da time ne može da izvrši nekakav veliki pritisak na Srbiju, nego je to više izraz jedne davnašnje neispunjene želje EU da se stvari razreše na način na koji se očigledno neće završiti. Mi, zapravo, u ovoj izjavi Lajčaka ne vidimo ništa novo i konkretno nego vidimo samo produžavanje tog stava EU koji se ponavlja već godinama", nema dilemu sagovornik Sputnjika.
Jasno je, smatra on, da je do izjave Lajčaka došlo i zbog sve češćih upozorenja predsednika Vučića da rezultat dijaloga mora biti kompromis, umesto što bi jedna strana treba da pristane da da sve, a da druga ne ponudi ništa.
„Oni su pokušavali da održe pregovore u životu pojedinačnim temama – o pronalaženju nestalih, ekonosmkim pitanjima, zaobilazeći ta suštinska ključna politička i statusna pitanja, želeći na taj način da Amerikanci u potpunosti ne preuzmu primat u pregovorima. Amerikanci su međutim, s Vašingtonskim sporazumom, kako - tako, ali ipak preuzeli inicijativu i ovo je u stvari pokušaj EU da se u životu održi njeno prisustvo u pregovorima“, smatra naučni saradnik u Institutu za evropske studije.
Svesni pozicije Beograda, ali i dalje ne nude ništa
Osim što Lajčak ukazuje da je svestan pozicije Srbije, Brisel ne nudi ništa konkretno, niti ima vitalnu poziciju koja bi za obe strane imala razumevanja i koja pregovore održava u životu, konstatuje Gajić.
„Oni imaju svest o tome da Srbija želi nešto konkretno, ali nisu spremni da izađu ni sa kakvim konkretnim predlogom koji bi bio prihvatljiv i Beogradu i Prištini, nego očekuju od Srbije da ona učini neki napor, da zapravo popusti, kroz neku dalekosežnu odluku koja bi bila zapravo na njenu štetu“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Zato Gajić u Lajčakovom očekivanju „dalekosežne odluke“ Vučića po pitanju Kosova i Metohije ne vidi ništa drugo do još jedno iznošenje starog stava na koji im je odgovor Beograda dobro poznat.
