Evropska unija stalno ističe da je zajednica država koja može da funkcioniše tako da ne ugrožava ničiji nacionalni suverenitet. Ako je tako, kaže politikolog Dragomir Anđelković, onda je aktuelni status BiH u kontradiktornosti sa vrednostima EU, jer je BiH neka vrsta protektorata ili kolonije u duhu 19 veka.
„Nad izabranim organima BIH i dalje postoje nekakvi neokolonijalni organi kao što je visoki predstavnik i njegova administracija, odnosno, strane sudije koje su uključene u sudske institucije,“ napominje Anđelković.
Kako primećuje, BiH više podseća na Indiju iz 19. veka u kojoj Britanci kontrolišu i one delove Indije koji su nominalno suvereni.
Ukidanje visokog predstavnika da bude uslov
„Ako EU zaista želi pregovore onda uslov mora biti da se ukine ta vrsta neokolonijalnih institucija, i da se narodima BiH dopusti da slobodno dišu i rešavaju svoju sudbinu. Tek kada se to desi, moguće je da pregovaraju o EU,“ kaže Anđelković.
Sličan stav ima i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Dobijanje statusa kandidata za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji je nemoguće ako se ne odstrane strane sudije iz Ustavnog suda BiH i Kancelarija visokog predstavnika, poručio je Dodik posle razgovora u Briselu.
On je takođe dodao da bi BiH već tokom leta iduće godine mogla da dobije taj status ukoliko se i ostala dva člana Predsedništva BIH iz redova Bošnjaka i Hrvata slože oko ove tačke.
EU da sledi izvorni Dejton
Po mišljenju Anđelkovića, EU bi morala da uvaži i dejtonski sistem po kome je BiH država tri ravnopravna naroda sa dva entiteta kao i da je stvar same BiH kako će da funkcioniše dalje, a ne EU.
„EU koja je i podržala Dejtonski mirovni sporazum morala bi i da prihvati dejtonsko uređenje a ne da pokušava da nametne centralizaciju i da ga izmeni. Ukoliko se pak dejtonsko uređenje uvaži, onda je sigurno moguće iznaći model funkcionisanja BiH i njene saradnje sa EU,“ objašnjava Anđelković.
Na pitanje može li BiH postati deo EU ukoliko njome faktički upravlja visoki predstavnik, a strane sudije sede u najvišoj pravnoj instanci sistema BiH profesor dr Stevica Deđanski iz Centara za razvoj međunarodne saradnje kaže da odgovor na ovo pitanje treba tražiti od međunarodne zajednice.
RS mora sebe da zaštiti
On napominje da je savim sigurno Dodik u pravu što je ovo pitanje izneo na videlo, jer ne želi da se desi da u pristupnom periodu sa EU dođe u situciju da neko ima moć da menja ili tumači pravila na štetu Republike Srpske.
„Srpska ima veoma loše iskustvo sa odlukama koje su do sada donosili visoki predstavnici u BiH, jer su se ponašali kao da su „nasledili“ od nekoga državu. S obzirom na njihov odnos prema RS, normalno je što Dodik ukazuje na to da je džabe svaki dogovor, ako postoji tutor koji može to sve da promeni jednim potezom pera i prekroji sudbinu RS,“ objašnjava Deđanski.
Naš sagovornik se slaže da bi za RS bilo dobro da se dobiju pristupni pregovori sa EU, ali isto tako napominje da je jako bitno da se RS pre toga osigura da ne se ne desi da pri usklađivanju sistema BiH sa evropskim standardima ostane bez još nekih nadležnosti.
„Dakle, bitno je da se unapred dogovori šta može a šta ne, da se ne bi došlo u situaciju da ukoliko Kancelarija visokog predstavnika ostane, neko donosi odluke i prilagođava sistem BIH sa evropskim na štetu RS. Mada ukoliko Kancelarija ostane, to bi svakako bilo novina u EU jer se ne bi tačno znala uloga visokog predstavnika u tom pristupnom procesu,“ veruje Deđanski.
Uloga OHR mora biti jasna, ako ostane
Prema njegovim rečima, oko ukidanja Kancelarije visokog predstavnika i izbacivanja stranih sudija iz Ustavnog suda BiH sasvim sigurno neće biti saglasnosti pre svega sa Bošnjacima u BiH, jer su oni Zapadu glavni saučesnici za ostvarivanje njegovih ciljeva unutar BiH.
Članovi Predsedništva BiH sastali su se u Briselu i sa stalnim izvestiocem za BiH Polom Rendžerom i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Dodik je istakao da je stekao utisak da je Brisel pokazao jasno opredeljenje za evropsku perspektivu BiH, ali je napomenuo da ne želi da bude deo „iluzije ili nekog spina“ jer pre svega treba rešiti pitanja koja su u suprotnosti sa evropskom demokratijom.
Sastanak je usledio posle najnovijeg izveštaja Evropske komisije koji je ukazao da BiH u poslednjih godinu dana nije napravila nikakav pomak u oblasti pravosuđa, sloboda, bezbednosti, reforme javne administracije, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i kriminala, odnosno ni u jednoj od 14 oblasti koje je EU kao mišljenje ispostavila BIH a u kojima je napredak neophodan, kako bi zemlje članice EU mogle da donesu odluku o davanju kandidatskog statusa BiH.
