On je kroz tekst citirao viđenje ekonomiste Dejvida Rozenberga, a zabeležio je i svoja zapažanja o stanju u kom se nalazi američka ekonomija.
„Pogledajte ove sektore, oni su pre krize imali 32 miliona radnih mesta, odnosno otprilike trećinu radne snage u privatnom sektoru i čini mi se da se polovina ljudi neće vratiti na svoje stare poslove“, rekao je Dejvid Rozenberg.
On je dodao da nije siguran koliko ljudi razume da zabavni parkovi, avio-kompanije, hoteli i restorani ne mogu ostati u biznisu kada rade sa 50 odsto kapaciteta, pa čak ni sa 75 odsto u slučaju restorana.
Američka privredna komora kaže da je 25 odsto malih preduzeća već ugašeno.
Drugo istraživanje Ipsosa zaključilo je da su dve trećine ljudi i dalje nervozni zbog napuštanja svojih domova, 59 odsto kaže da nameravaju da ostanu „zaključani“ sami dok se ne pojave znaci da je virus „potpuno suzbijen“.
Anketa YouGov-a i CBS-a pokazala je da 85 odsto američkih domaćinstava kaže da ne bi putovalo avionom čak i kada bi mogli.
„Zbog ovoga je industriji potrebno spasavanje“, naveo je Rozenberg.
Kako je naveo ovaj ekonomista, sva ova ispitivanja u suštini govore jednu istu stvar - neće se vratiti „uobičajeni posao“ i najbolje čemu ljudi mogu da se nadaju je delimičan oporavak.
„Imali smo vertikalni ekonomski pad sa gubicima radnih mesta, većim od svega čega smo bili svedoci od Velike depresije. Dakle, iako vam berza govori da je sve 'skapirala', uveravam vas da je ono sa čime se suočavamo u ovom trenutku vrlo neizvesna ekonomska budućnost. I nažalost, većina dugoročnih rizika je negativna“, rekao je Rozenberg.
„U depresiji smo - ne u recesiji, već u depresiji. I mislim da je dinamika depresije drugačija nego što je u recesiji, jer depresije pozivaju na promenu ponašanja. Klasične recesije poslovnog ciklusa zaboravljaju se u roku od godinu dana nakon što se završe - ožiljcima od ove će trebati godine da zarastu“, prenosi b92.
Iako se stopa nezaposlenosti smanjila na 7,9 odsto, tome je najviše doprineo pad od skoro 700.000 radne snage. SAD je vratila nešto više od polovine izgubljenih radnih mesta između februara i aprila. Tempo dobitka, kako ukupni, tako i privatni, usporio je treći mesec zaredom i izgleda da će biti sporiji, nastavlja Moldin.
„Uslediće oporavak. Onih stotina hiljada preduzetnika koji su zatvorili posao? Otvoriće nove. Ali ne za šest meseci. Gde će dobiti kapital? Jedno je spasavanje avio-kompanija sa više milijardi dolara. Šta je sa lokalnom pekarom sa 15 zaposlenih? Odakle im kapital da se ponovo otvori kada za to dođe vreme? Tu priču možete ponoviti milion (ili više) puta. Znajte ovo: Ono što ne može dalje, neće. Ne možemo zauvek da gomilamo dug po ovoj stopi i ne možemo da isplatimo ono što imamo“, piše Moldin.
Predviđa neviđenu krizu koja će dovesti do najvećeg brisanja bogatstva u istoriji.
„A većina investitora trenutno nije potpuno svesna jačanja pritiska“, zaključuje Moldin.
