„Spremni smo da počnemo sutra, stoga sve zavisi od delovanja Minske grupe OEBS i njihovog rasporeda rada. Naša strana je spremna da započne pregovore odmah“, rekao je Alijev u intervjuu za RBK.
S tim u vezi, on je rekao da „ukoliko jermenska strana bude privržena režimu prekida vatre, tada će, kao što sam juče rekao, započeti faza političkog regulisanja i završiće se faza prinuđivanja na pregovore“.
„U okviru konsultacija, koje se se odvijale juče i večeras u Moskvi, nismo išli na to od Jermenije zahtevamo potpunu kapitulaciju za pregovaračkim stolom. Shvatamo da je režim jermenskog premijera Nikola Pašinjana ranjiv. Zato nismo insistirali na određenim datumima u okviru usaglašene izjave. Ali ona svakako predviđa povlačenje jermenskih okupacionih snaga sa naše teritorije“, rekao je predsednik.
Istovremeno, Alijev je pozitivno ocenio rezultate pregovora Azerbejdžana i Jermenije u Moskvi o nagorno-karabaškom sukobu.
„U celini pozitivno ocenjujem rezultate pregovora, jer se u izjavi, koja je data o ishodima pregovora, govori da se iz humanitarnih razloga proglašava režim prekida vatre, kao i da počinju suštinski pregovori između Jermenije i Azerbejdžana, što je bilo od principijalne važnosti i što je bio stav Azerbejdžana. Takođe je potvrđena nepromenljivost formata pregovora“, rekao je Alijev, govoreći o ishodu sastanka šefova diplomatije Azerbejdžana, Jermenije Zograba Mnacakanjana i Džejhuna Bajramova u Moskvi, uz učešće ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova.
Azerbejdžanski lider je dodao da ne isključuje mogućnost pregovora sa premijerom Jermenije, ali da za to moraju da se stvore određeni uslovi, kao i da bi u ovoj fazi takav sastanak bio neproduktivan.
„Stoga ne isključujem takvu mogućnost, ali za to su potrebni određeni uslovi. U ovoj fazi ne smatram to produktivnim, već naprotiv. Jermensko rukovodstvo bi trebalo konačno da shvati da je sa Azerbejdžanom nemoguće govoriti jezikom ultimatuma, uvreda i ucena“, rekao je Alijev.
Podsetimo, ministri spoljnih poslova sastali su se u petak u Moskvi kako bi razgovarali o situaciji u Nagorno-Karabahu. Pregovori su se održavali iza zatvorenih vrata. Ovi pregovori, koji su trajali više od deset časova, bili su najduži u poslednjih 20 godina.
Pregovori su završeni usvajanjem sporazuma. On sadrži četiri tačke za rešavanje sukoba. Između ostalog, strane su objavile o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih.
Međutim, već 10. septembra strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje prekida vatre.
