Posleratna beogradska čaršija isprva je mislila da se radi o vicu i običnom traču. "Zar bi kralj stvarno uništio Žrnov, istorijski spomenik? Ma hajte, molim vas? Zašto bi? Zar iz hira?" govorilo se po kafanama.
Međutim, javnost je brzo shvatila da je "đavo odneo šalu". Krenuli su apeli, molbe, ali... sve je bilo brzo i efikasno ugušeno i zataškano.
Nakon dvodnevnog miniranja i razorne sile dinamita, 19. aprila 1934. godine, Žrnov je izbrisan sa mape. Na tužnim ruševinama zadovoljno se fotografisao i sam kralj, a sve što je ostalo od zidina odneto je u obližnje selo Beli potok.
Tako je kraljeva želja ispunjena, a namesto Žrnova nikao je spomenik Neznanom junaku po nacrtima čuvenog Ivana Meštrovića, prenosi portal 011.
Zašto je Žrnov srušen? Definitivnog odgovora nema
Prema nekim istorijskim izvorima, kralj nije znao da su Žrnov podigli Srbi, već je mislio da su to učinili Turci. Navodno, zato nije imao zadrške kada je bilo u pitanju rušenje.
Naime, Žrnov je Osmanlijama služio za stalne napade na Beograd, koji nikako nisu uspevali da osvoje.
Upravo zbog te uloge Žrnov su zvali Havala, što znači "smetnja", a po njemu je i cela planina dobila ime Avala. U svakom slučaju, ono što je sigurno jeste to da je Havala bila smetanja i Turcima i kralju.
Drugi misle da je to uradio kako bi uništio srpsku istoriju. Treći da je u pitanju kraljeva opsesija jugoslovenstvom koje je simbolizovano u Karijatidama utkanim u podignuti spomenik – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama šest banovina kraljevine Jugoslavije.
Masonski potpis
Ipak, teoretičari zavere veruju da iza svega stoje masoni i okultni obredi. (kojima su navodno pripadali i kralj i autor spomenika Meštrović) i misteriozni okultni obredi.
Tvrdnje o prokletstvu Žrnova dodatno su raspaljene činjenicom da je, samo nekoliko meseci nakon rušenja Žrnova, kralj Aleksandar ubijen u Marselju.
Tako idejni tvorac uništavanja Žrnova nije dočekao da vidi završeno Meštrovićevo zdanje koje, kako navode zastupnici ove teorije, obiluje masonskim simbolima.
Ovaj kompleks otvorio je, na Vidovdan 1934. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, i to držeći u ruci srebrni čekić - jedan od osnovnih masonskih simbola.
U ambisu vremena
Zanimljivo je da se Žrnov 1515. godine takođe suočio sa mogućim uništenjem. Tada je mađarska vojska osula strašnu artiljerijsku paljbu po njemu.
Međutim, sve se završilo neočekivanim, potpunim porazom Mađara i komplentim gubitkom njihove teške artiljerije.
Istorija Žrnova je prepuna priča koje, zahvaljujući rušenju, danas padaju u sve dublji zaborav.
Na tom mestu pronađeni su ostaci keltske kulture i Rimljana koji su ga koristili za kontrolu prilaza Singidunumu i zaštitu svojih rudnika na obroncima Avale. Srbi su u srednjem veku ovde podigli tvrđavu, a 1442. su ga osvojili Turci.
Pročitajte još:
