Finansijski izveštaji pokazuju da su Nensi Pelosi i njen suprug trećeg septembra kupili deonice tehnološke firme „Kraudstrajk“, a objavio ih je istraživački novinar Aron Mejt. Od trenutka kada su kupili deonice, njihova vrednost je skočila sa 129,25 na 142,97 dolara, objavio je RT.
Dru Hamilton, portparol Nensi Pelosi, izjavila je kako predsedavajuća Kongresa „nije bila umešana u transakcije njenog muža“ i da „nije znala za investiciju sve dok nisu trgovane“. Dodala je da Pelosi stalno investira u kompanije koje su na berzi, „u skladu sa zakonom i relevantnim propisima“.
New from me: Financial disclosure forms show that Nancy and Paul Pelosi have invested between $500,000 to $1 million in Crowdstrike, the firm that first accused Russia of hacking the DNC.
— Aaron Maté (@aaronjmate) October 9, 2020
Pelosis Take a Big Stake in CrowdStrike https://t.co/9XHjRj0AP3
Ulaganje u „Kraudstrajk“ je profitabilan posao, pokazuje istraživanje Arona Mejta. Vrednost kompanije porasala je sa jedne milijarde u 2017. godini, na 6,7 milijardi u 2019, kada su izašli na berzu.
Potom se vrednost kompanije gotovo udvostručila, na 11,4 milijarde. Prihod ove kompanije porastao je više od osam puta za tri godine, sa 52,75 miliona dolara u 2017. na 481,41 milion u 2020, objavio je Mejt.
„Kraudstrajk“ je postao poznat kada ih je Demokratski nacionalni komitet (DNC) angažovao kako bi otkrili kako im je „provaljeno“ u i-mejl sistem 2016. godine.
Usledile su optužbe da je za to „kriva Rusija“, iako FBI-ju nikada nije omogućen uvid u servere, a umesto toga ponuđene su fotografije i redigovani izveštaji.
Predsednik „Kraudstrajka“ Šon Henri svedočio je u Kongresu u decembru 2017. da njegova kompanija „nikada nije imala konkretne dokaze kako su podaci iscureli sa servera“. Umesto toga, kaiko je rekao, „videli su aktivnosti za koje su verovali kako su dosledne aktivnostima koje su ranije videli i koje su povezali sa vladom Rusije“.
To svedočenje bilo je proglašeno tajnim i bilo je zaštićeno sve do maja ove godine, kada je obelodanjeno pod pritiskom Ričarda Grenela, tadašnjeg v.d. direktora svih obaveštajnih službi.
U prethodnim godinama, tvrdnja kako je „Rusija hakovala DNC“, postala je gotovo aksiom u Vašingtonu, postajući osnova za istragu protiv predsednika Donalda Trampa o njegovoj navodnoj „saradnji“ sa Kremljom, koju je vodio tadašnji specijalni tužilac Robert Miler.
Pre nego što je došao u „Kraudstrajk“, Henri je radio u FBI gde mu je Miler bio nadređeni. Suosnivač te kompanije i direktor za tehnologije, Dmitrij Alperovič, bio je nekada viši saradnik Atlantskog saveta, pro-NATO nevladine organizacije poznate po neprijateljskom stavu prema Rusiji.
Kako bi podgrevala antiruski stav preko „Rusijagejta“ i profitirala od njega, kompanija „Kraudstrajk“ je davala donacije Demokratama, oko 100.000 dolara Asocijaciji guvernera Demokrata u 2016. i 2017. godini, pokazuje Mejtovo istraživanje.
Podsetimo, istraga o mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016. godine trajala je gotovo dve godine. Prošlog proleća, Robert Miler, tadašnji specijalni tužilac, priznao je da ne postoje dokazi o zaveri Trampa ili njegovih saradnika sa Moskvom. Bez obzira na to, on je optužio grupu ruskih građana za mešanje u izbore. U Kremlju su izjavili, da bez obzira na optužbe, Miler nije dostavio odgovarajuće dokaze.
Pročitajte još:
