Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda prof. dr Jugoslav Nikolić nedavno je otkrio da statistike trenutno ukazuju da bi ova zima mogla biti nešto hladnija u odnosu na prethodne dve-tri.
„Statistike trenutno ukazuju da bi ova zima mogla biti nešto hladnija u odnosu na prethodne dve-tri, sa nešto većom količinom snega, ali to ćemo znati tek u drugoj polovini novembra, kada svi eksperti budu analizirali situaciju i usaglasili svoja očekivanja“, kazao je za Tanjug Nikolić i dodao da će to usaglašavanje biti oko 20. novembra kada će se izaći sa dugoročnom prognozom za zimu.
I njegov kolega meteorolog RHMZ Nedeljko Todorović objasnio je da sa verovatnoćom od 60 odsto može da se gledajući leto kaže kakva će biti zima.
„Jedan period hladnog vremena bio je u januaru 2017. godine i to se ponavlja na tri do četiri godine. Prošla zima je bila topla sa vrlo malo snega. Po tom nekom ritmu ponovljivosti, verovatno je da će ova zima biti malo hladnija i sa više snega. To je neka gruba procena“, zaključio je Todorović u razgovoru za RTS.
Veće šanse da zima da bude hladnija u odnosu na prosek
Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević objašnjava za "Blic" da se dugoročne prognoze menjaju kako se približava sezona.
„Trenutne prognoze koje su rađene u oktobru pokazuju veće šanse da će zima da bude hladnija u odnosu na prosek. Međutim, kada se prognoza bude radila u novembru, može da se pokaže da će ova zima biti prosečna“, napominje Đurđević.
Tokom predstojeće zime očekuje da će u Evropi na većem delu kontinenta biti temperature toplije od prosečnih, objavio je sajt "Severe Weather Europe". Kako navode, to ne znači da neće biti hladnih dana, već će hladnija vazdušna masa biće ređa nad kopnom.
Prema sezonskoj prognozi RHMZ-a, toplo vreme nastavlja se i u novembru. Očekuje se da bi decembar i januara bili blaži i nešto suvlji. Iz RHMZ-a najavljuju umerene mrazeve u trećoj dekadi januara. Kada je reč o februaru i martu, srednje temperature biće malo iznad proseka, u martu biće više padavina.
Godišnja doba sve toplija
Prošla zima je bila prilično blaga, a u nekim delovima Srbija nije uopšte pao sneg.
„Poslednjih desetak godina imali smo nekoliko leta koja su bila izuzetno topla, tako da nam ovo leto deluje blago. Međutim, ako posmatramo leta od polovine 20. veka, ovo leto je bilo znatno toplije“, kaže klimatolog Vladimir Đurđević, dodajući da su sva godišnja doba iz godine u godinu toplija.
Godinama unazad zime blage
Meteorolog Đorđe Đurić kaže za "Blic" da je gotovo sigurno da će zima koja je pred nama biti hladnija od prethodne, te da su nekoliko godina unazad zime u Srbiji blage.
„Prošla zima je bila izuzetno blaga, snega gotovo da nije ni bilo. Zime su godinama unazad blage i mislim da smo poslednji put 2012. godine beležili obilne snežne padavine“, kaže Đurić za "Blic".
Zima 2019/2020. bila je peta najtoplija u Srbiji od 1951. godine. Srednja temperatura vazduha za zimu iznosi 3 stepena u Srbiji, za 2,4 više od proseka za period 1981-2010. godina, piše u analizi Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Najviša temperatura tokom prošle zime izmerena je u Kruševcu, u februaru i iznosila je 22.2 stepena Celzijusa, dok je najniža izmerena u Sjenici, u januari, - 20 stepeni.
Zima 2018/19 bila je vlažna i prosečno hladna. Na Kopaoniku druga zima po najvećoj sezonskoj količini padavina. Ukupna količina padavina je u centralnim i južnim delovima Srbije bila iznad, a na krajnjem severu ispod prosečnih vrednosti, sa temperaturama iznad prosečnih vrednosti.
Zima 2017/18 bila je dvanaesta najtoplija, a broj dana sa snežnim pokrivačem u nižim predelima Srbije je bio u intervalu od sedam do 34 dana. Temperature su bile iznad proseka za ovo godišnje doba, a talas hladnoće zabeležen je krajem februara.
