Cilj programa za koji je Vlada Srbije izdvojila 2 milijarde dinara je da mladima do 30 godina sa završenom srednjom školom i fakultetom pruži mogućnost sticanja prvog radnog iskustva, odnosno razbijanje začaranog kruga u kom se mladima za zaposlenje traži radno iskustvo, a privredi rešenje problema sa odgovarajućom radnom snagom i usklađivanjem onoga što se uči u školi i onoga što se zahteva na radnom mestu.
Mladi koji budu prošli selekciju i koji zaključe ugovore dobijaće naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da oni sa završenom srednjom školom mogu da očekuju 20.000 dinara, a oni sa fakultetskom diplomom 24.000 dinara, i to u trajanju od devet meseci koliko će trajati obuka.
Ponuđeno oko 30.000 poslova
„Više od 10.000 poslodavaca je podnelo prijave za učešće u programu „Moja prva plata“ i pružilo mogućnost da se oko 30.000 mladih osposobi u skladu sa uslovima programa „Moja prva plata“. Naravno nisu svi ovi zahtevi usvojeni, oni su prošli strogu i pažljivu selekciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a definitivna lista je objavljena na sajtu „Moja prva plata“. A što se mladih tiče, sada je na njima da se odazovu na ove pozive poslodavaca koji su pristigli iz cele Srbije, iz svih sektora i grana privrede, čak i od poslodavaca iz javnog sektora i organizacija civilnog društva“, kaže za Sputnjik Mirjana Kovačević, rukovodilac centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.
Ona dodaje da u prijavama prednjači Beograd sa 19 posto učešća u ukupnom broju pristiglih prijava, ali i da su zastupljeni svi regioni u zemlji. Upravo je zato premijerka poručila udruženjima mladih da predstave sve benefite programa „Moja prva plata“ mladima širom zemlje kako bi se našli kadrovi i za poslodavce u manjim, naročito nerazvijenim sredinama.
Prijavljivanje mladih će trajati do 8. novembra, a od prvih prijava počeće i selekcija kandidata od strane poslodavaca, i ona će trajati do 15. novembra, a do 14. decembra će se vršiti zaključivanje ugovora.
Najviše poslova za diplomce srednjih škola
Kovačevićeva nam kaže da su poslodavci za više od 70 posto oglašenih radnih pozicija tražili kandidate sa završenom srednjom školom, a da se 30 posto pozicija odnosi na kandidate koji moraju da imaju fakultetsku diplomu.
„Poslodavci najviše traže prodavce u maloprodaji, administrativne službenike, magacionere, traže knjigovođe, kuvare, konobare, mašinske tehničare, bravare, mašinbravare, a dosta su tražene i medicinske sestre. Kada je reč o 30 posto oglašenih pozicija koje se odnose na mlade sa završenim visokim obrazovanjem, traže se ekonomisti i pravnici, mašinski, građevinski, elektro inženjeri, lekari i stomatolozi“, kaže naša sagovornica.
Na pitanje da li je iznos naknade koji je predviđen ovim programom dovoljan da podstakne mlade da konkurišu za radno mesto, Kovačevićeva ističe da je ovde u pitanju viši cilj, a to je da se mladi bez iskustva nađu u realnom radnom okruženju i steknu to iskustvo u trajanju od devet meseci, a nakon toga ostaje mogućnost da zaključe ugovore o radu ukoliko se dogovore, pronađu, prepoznaju, napominje naša sagovornica.
Poslodavci takođe mogu, ali nisu u obavezi da obezbede mladima dodatnu naknadu koju će oni isplaćivati, pored sredstava koje je namenila država Srbija.
Poslodavci mogu da povećaju iznos naknade
„Pošto je ovde ipak reč o, da tako kažemo, jednoj utakmici za nove mlade kadrove, podmladak i osveženje svog radnog tima, svakako da će postojati konkurencija među kompanijama i da su se mnoge već prilikom prijavljivanja raspitivale kakav će biti poreski tretman ove dodatne naknade, i spremni su da plate tu dodatnu naknadu, naročito oni koji su svesni da možda za mesečni iznos od 24.000 dinara za nekoga sa visokim obrazovanjem nije dovoljan i motivacioni da se opredeli da konkuriše u programu „Moja prva plata“, tvrdi Kovačevićeva.
Ona dodaje da će se poslodavci na dodatnu novčanu naknadu i njenu visinu opredeljivati zavisno od toga koje je zanimanje u pitanju, koje obrazovanje se traži za određenu poziciju, zatim zavisno od konkurencije i toga da li ima kadrova na tržištu, odnosno da li je lako doći do kadra.
Upitana da li smatra da će poslodavci ovaj program iskoristiti za jedan vid besplatne radne snage imajući u vidu da se većina poslova odnosi na sektor trgovine, odnosno pozicije rada u maloprodajama, naša sagovornica kaže da to ne bi trebalo da bude slučaj, jer su jasno definisani svi preduslovi za kvalitetno osposobljavanje, tako da očekuje odgovorno ponašanje poslodavaca.
„Ovo je za poslodavce prilika da kroz ovih devet meseci izvrše ne samo obučavanje nego i svojevrsno testiranje, odnosno proveru da li je ta osoba za taj posao, i sigurno da će ozbiljno pristupiti ovoj aktivnosti i neće ići na to da nekoga uposle eto samo zato da ga za ovih devet meseci iskoriste. Pre svega zato što ako zapošljavamo osobu koja nema radno iskustvo, mlada je i tek izašla iz obrazovanja, onda je teško i iskoristiti takvu osobu. Drugo, definisan je i program osposobljavanja i postoji i mentor, a to su bili uslovi da se nađe kompanija koja će učestvovati u programu, i taj program osposobljavanja se mora pratiti“, zaključuje Kovačevićeva.
Pročitajte još:
