„Komitet Državne dume zna bolje, saradnici i ja nemamo ništa protiv. Pre svega, voleo bih da budemo zapaženi u svojoj zemlji. A onda može i Nobelova nagrada!“, rekao je on.
Govoreći o potencijalnim konkurentima, naučnik je istakao da je Nobelov komitet veoma nepredvidiv, a da se pitanje nagrada razmatra sveobuhvatno. Pored toga, kako je rekao, nagrada se dodeljuje ne samo za najnovija naučna dostignuća, već i za ranija otkrića.
„Na primer, Pejton Raus je svojevremeno dobio Nobelovu nagradu za otkriće virusa Raus sa skoro 90 godina - 45 godina nakon otkrića. I u svom govoru je rekao da je njegova glavna zasluga to što je to doživeo! Stoga je vrlo teško predvideti odluke komiteta, iako su obično pravične“, dodao je Gincburg.
Prethodno je komitet Državne dume za očuvanje zdravlja saopštio da smatra da naučnici ruskog Nacionalnog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“, koji su napravili su prvu u svetu vakcinu protiv virusa korona, treba da budu kandidovani za Nobelovu nagradu za 2021. godinu.
Podsetimo, Ministarstvo zdravlja Rusije ranije je registrovalo prvu vakcinu na svetu za prevenciju kovida 19, koju je razvio Naučno-istraživački centar za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“ i proizveo zajedno sa Ruskim fondom za direktne investicije. Vakcina je nazvana „Sputnjik V“.
Postregistraciona testiranja prve na svetu vakcine protiv virusa korona „Sputnjik V“ započeta su u Moskvi 7. septembra, a dva dana kasnije su vakcinisani prvi dobrovoljci. U testiranju učestvuje ukupno 40.000 dobrovoljaca, od kojih će 10.000 primiti placebo, što je neophodno da bi se proverila efikasnost vakcine.
Pročitajte još:
