Ono što je najveći svetski proizvođač avion, „Erbas“, početkom jula najavio kao verovatno, ako se pandemija virusa korona ne zauzda, sada je i potvrđeno.
Avio-industrija na udaru krize
Stanje na početku jeseni gore je nego što je kompanija letos procenjivala i planiramo da ukinemo najmanje 15.000 radnih mesta, kazao je ovih dana predstavnik „Erbasa“ Mihael Šelhorn za nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“.
Reč je o najvećoj krizi u istoriji tog evropskog giganta koji zapošljava 135.000 ljudi širom sveta, od kojih 90.000 radi na proizvodnji delova za avione.
Američki proizvođač aviona, „Boing" je još u maju saopštio da otpušta 12.000 zaposlenih u SAD.
Aviokompanije, koje su uz turizam, pretrpele najteži udarac zbog pandemije, jer su prizemljile avione zbog zatvorenih granica, u nedostatku posla, a sa velikim troškovima održavanja aviona koji ne lete, bore se za goli život. U takvoj situaciji, naravno, da nikome od njih ne pada na pamet da kupuje nove avione.
„Erbas“ je zato sredinom godine odlučio da prekine proizvodnju aviona i rezovi će trajati do leta iduće godine. Nakon te odluke, sada je na redu kraćenje spiska zaposlenih.
Situacija se, tako, za samo nekoliko meseci promenila za 180 stepeni. „Erbas“ je u decembru 2019. isporučio rekordan broj od 863 letelice, čime je premašio ciljanu količinu za tu godinu. Time je ta evropska kompanija po prodaji aviona prvi put od 2011. godine prestigla američki „Boing“ koji se i bez korone našao u problemima zbog dve velike avionske nesreće. Zbog pada porudžbina izgubljene su desetine milijardi dolara, a posle prvog udara korona krize američki predsednik Donald Tramp obećao je ogromnu pomoć.
Spas u vojsci
Savić podseća da problemi nisu novost u industriji proizvodnje aviona pre svega zbog trke dve najveće kompanije za što veći deo kolača na tržištu. On se seća da je pre šest godina tadašnji američki predsednik Barak Obama „išao na noge“ saudijskom kralju da pogura prodaju „Boingovih" putničkih aviona za 26 milijardi dolara. Korona je sada udarila u najvećoj meri na avio-industriju i turizam koji su usko povezani.
„Ovim delatnostima u skorije vreme neće procvetati ruže. Čak i da prođe pandemija trebaće prilično vremena da se oporavi i svetski turizam, da se ljudi vrate na posao da počnu da primaju plate, da bi mogli da putuju po svetu i u domaćem saobraćaju. Ako su prvi ušli u ovu krizu, bojim se da će biti među poslednjima koji će izaći iz nje“, kaže sagovornik Sputnjika.
On, međutim, ukazuje na vojne narudžbe na koje ove kompanije računaju, zbog čega verovatno neće doživeti takav pad kakav bi se očekivao.
„Boing znam da je dobro uključen u proizvodnju vojne opreme, a američki budžet je najveći na svetu, čini mi se u ovom trenutku oko 750 milijardi dolara i dobar deo porudžbina Boinga su vojne. To će verovatno u nekom smislu peglati stvari. Boing će svakako preživeti, pretrpeće neku štetu, ali ne onoliku kolika bi mogla da bude da je samo proizvodnja civilnih aviona u pitanju“, ocena je profesora ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu.
Što se tiče evropskog „Erbasa“, iako su imali dobru poziciju sa njihovim novim avionima, tu je, smatra Savić, situacija malo komplikovanija zato što imaju proizvodnju u više zemalja. A proizvode ne samo u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, odnosno u članicama EU, nego i u Britaniji, Kini, SAD, Kanadi.
Najmoćniji ne propadaju
Savić napominje da ne zna koliko oni mogu da računaju na vojne narudžbe, ali smatra da je „Erbas", koliko god u prethodnoij godini bolje stajao od „Boinga", sada u lošijoj poziciji. On, ipak, misli da na to što će bez posla ostati 15.000 ljudi ne treba gledati toliko crno.
„Za kapitalizam je to uobičajena pojava. Sećam se da je pre deset i više godina Koka Kola otpuštala više desetina hiljada radnika. To je gotovo uobičajena stvar. Postoje razlike u zemljama. Evropske zemlje imaju naglašenu socijalnu odgovornost i jaku socijalnu državu sa određenim davanjima i ti radnici neće biti u nekom velikom problemu u kratkom roku“, smatra naš sagovornik.
Na pitanje da li će ta industrija proizvodnje aviona preživeti u tom vidu i kada prođe pandemija i nastaviti tamo gde je stala, Savić kaže – naravno da hoće.
„Mi sve sada posmatramo iz crnog ugla jer je takvo stanje. Svet je uvek manje ili više bio u nekoj krizi, ili neki deo sveta, ili neke zemlje. Ipak smo mi kao civilizacija vrlo moćni, uvek najrazvijenije zemlje pronađu rešenje za probleme. Može da dođe do problema, zastoja, otpuštanja značajnog broja ljudi, do pada životnog standarda, do svih posledica pa i onih najžešćih po izbijanju ratova, ali sve to, čak i Drugi svetski rat najkrvaviji u istoriji čovečanstva, trajao je pet-šest godina, pa se završio i posle toga je bio najveći polet koji je u novijoj istoriji zabeležio svet“, podseća Savić.
Ne plaši se, kaže, za moćne i bogate, pa tako i za velike proizvođače aviona. Velike su to svetske kompanije, a ne dešava se da veliki propadnu tako lako, zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta, koji ne sumnja i da će one dobiti i pomoć države.
„Kada uzmete mali kredit, imate malo radnika i malu proizvodnju i malo učestvujete u BDP-u, to je vaš problem. A kada uzmete veliki kredit i zaposlite mnogo radnika, kada ste važni za državu, onda to nije samo vaš nego i problem države“, podsetio je Savić na reči jednog od nekolicine naših poznatih biznismena.
