Poljska antimonopolska agencija donela je odluku koja je bez presedana o kažnjavanju „Gasproma“ i pet evropskih kompanija koje sa njim sarađuju na izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ pod optužbom da se nisu dogovorili sa poljskim vlastima o osnivanju zajedničkog preduzeća za realizaciju projekta, očigledno zapostavljajući činjenicu da taj projekat nije ni realizovalo zajedničko preduzeće, već ćerka-firma „Gasproma“ uz korišćenje kredita za finansiranje.
Pet kompanija – „Endži enerdži“, „Uniper“, „OMV“, „Šel“ i „Vinteršal“ – kažnjene su kaznama od 100 miliona dolara, dok će „Gasprom“ morati da plati 7,6 milijardi dolara ili 6,5 milijardi evra. Ta suma je paradoksalna, s obzirom da vrednost celog projekta „Severnog toka 2“ iznosi 9,5 milijardi evra.
„Mogli su da odrede iznos i od 75 milijardi i od 175 milijardi dolara. U ovom slučaju nije imalo smisla praviti računice da bi se donela ova odluka, budući da je ona čisto politička. Interes Poljske je da obezbedi maksimalnu korist za SAD u smislu snabdevanja evropskog tržišta američkim tečnim prirodnim gasom, čak žrtvujući i sopstvenu ekonomiju. Mogli su jednostavno da kažu da trpe gubitke zbog kupovine (skupljeg) američkog gasa u iznosu od 7,6 milijardi dolara, pa da zato ispostavljaju račun „Gaspromu“ koji treba da im nadoknadi tu pretrpljenu štetu. Sve je to deo strategije čija je suština stalno nanošenje štete ruskom poslovanju i ekonomiji, a da se, u stvari, i ne osvrću na svoje gubitke “, rekao je Vasilij Koltašov, ruski ekspert.
Poljaci bi da osujete „Severni tok 2“ – motiv je politički
Poljaci su kompanijama koje rade na izgradnji „Severnog toka 2“ dali rok od 30 dana od objavljivanja odluke da raskinu ugovor o izgradnji gasovoda, uz napomenu da te firme mogu da ulože žalbu regulatoru na ovu odluku.
Ruski koncern je već jasno stavio do znanja da se ne slaže sa odlukom poljske antimonopolske agencije u pogledu projekta „Severni tok 2“ i njenom odlukom da kazni kompaniju, te će iskoristiti svoje pravo na žalbu, s obzirom da nije prekršio antimonopolsko zakonodavstvo Poljske. Prilikom žalbe na odluku agencije, ona se ne može izvršiti dok odgovarajuća sudska odluka ne stupi na snagu.
Kremlj ne sumnja da će „Gasprom“ preduzeti pravne kontramere za zaštitu svojih interesa i smatra da ova odluka Poljaka najverovatnije neće uticati na odnose Varšave i Moskve, s obzirom da oni i nisu na nivou na kom treba da budu.
Eksperti, međutim, smatraju da bi Evropa trebalo da sankcijama kazni Poljsku što koristi regulatora u političkoj borbi.
Komentarišući zahteve poljskog regulatora za „Gaspromove“ partnere, zamenik generalnog direktora ruskog Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost Aleksej Grivač smatra da Varšava neumorno stvara probleme rusko-evropskoj energetskoj saradnji.
„Poljska već dugo pokušava da učestvuje u tom procesu, baveći se sabotažama usmerenim na stvaranje pravnih i kvazipravnih problema kako bi se sprečila realizacija projekta ’Severni tok 2‘ i kako bi u celini omeli rusko-evropsku energetsku saradnju. Ranije je poljski regulator izrekao novčane kazne i to prvo francuskoj kompaniji „Endži“ zbog navodnog ne davanja informacije koju je tražio, a zatim i „Gaspromu“. Ove odluke se osporavaju. Ako to bude nekako formalizovano, onda će ga osporiti učesnici projekta. Ovo je takav zakonski „ping-pong“, politički motivisan od strane Poljske “, ocenio je Grivač.
„Gasprom“ ima „keca u rukavu“?
Poljaci i ranije pokušavali da preduzmu niz pravnih mera protiv prvog „Severnog toka“, a „Gasprom“ je tada prilično uspešno (od)branio svoje interese.
Eksperti su uvereni da postoje velike šanse da sud ukine i ovo novo rešenje poljske antimonopolske agencije, s obzirom da je projekat realizovala ćerka-firma „Gasproma“ uz korišćenje kredita za finansiranje.
Ruski pravnici napominju da je „Gaspromova ćerka“ – kompanija „Nord strim 2 AG“ potpisala sa pet evropskih kompanija – „Endži enerdži“, „Uniper“, „OMV“, „Šel“ i „Vinteršal“ sporazum o finansiranju projekta, što ne krši antimonopolsko zakonodavstvo i nije u delokrugu poljske antimonopolske agencije. Drugim rečima, kome evropske kompanije daju kredit to uopšte nije stvar poljskog regulatora.
Stručnjaci zaključuju da pritisak Poljske stvara tenzije, ali da će teško moći ozbiljno da zaustavi izgradnju „Severnog toka 2“, koji ide od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Do konačne izgradnje „Severnog toka 2“ ostalo je samo 160 kilometara. Pored Poljske i SAD koje su zainteresovane za novo tržište svog tečnog prirodnog gasa, projektu se protivi i Ukrajina koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i baltičke zemlje, koje projekat nazivaju političkim.
Poljaci računaju na evropsku solidarnost i čak su predlagali Nemačkoj „Baltički gasovod“ umesto „Severnog toka 2“. Cilj izgradnje „Baltičkog gasovoda“ je oslobađanje zavisnosti Poljske i baltičkih zemalja od ruskog gasa. Ovaj projekat, koji bi trebalo da bude završen do 2022. godine, prvobitno je bio označen kao konkurent „Severnom toku 2“, ali ruski eksperti ističu ruski interesi uopšte nisu ugroženi.
Predviđeno je da „Baltički gasovod“ bude dužine 275 kilometara i da norveški gas doprema u Poljsku kroz Dansku. Pretpostavlja se da će taj gasovod imati kapacitet do 10 milijardi kubnih metara, dok će kapacitet dva kraka „Severnog toka 2“ biti pet puta veći, i iznosiće 55 kubika gasa godišnje.
Poljaci tvrde da su dobili sve potrebne dozvole za izgradnju svog gasovoda, uključujući i one od kompanija koje grade „Severni tok 2“, dok pojedini ruski eksperti napominju da dogovora još nema. Oni podsećaju da se prema projektu grane „Severnog toka 2“ i „Baltičkog gasovoda“ ukrštaju i da je Poljacima za izgradnju potrebna saglasnost kompanija „Nord strim“ i „Nord strim 2“, što je, kako veruju, dodatni adut u rukama „Gasproma“, koji će poljska strana teško pobediti.
