Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i tzv. Kosovu.
EFSA konstatuje da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije preduzelo sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu te bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije.
Naime, taj virus nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama.
U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge u Evropi je uginulo 1,3 miliona svinja.
Zbog toga je kampanja usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao „zabrinjavajući region“ zbog blizine onih u kojima je prisutna ta zarazna bolest.
Kampanja će, kako navodi EFSA, doprineti zajedničkim naporima evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi, gde se broj epidemija, ističu, tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.
U Srbiji ima 2.782.000 svinja, i naša zemlja predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke. Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja, preneo je Tanjug.
Od kada je u avgustu potvrđen virus te opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla.
Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji.
Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.
