Prema njegovim rečima, političke stranke nestaju, a mrlje na naciji ostaju. On je podsetio kako je u aprilu 1999. godine vlada Bugarske sklopila sporazum sa NATO-om i ustupila svoj vazdušni prostor za tranzit aviona u Jugoslaviju u okviru misije „Saveznička sila“.
„Tokom jugoslovenske krize Ivan Kostov (koji se tada nalazio na čelu bugarske vlade) dozvolio je američkim avionima da iskoriste našu teritoriju i bombarduju Srbiju. Ta figura odavno nije na našoj političkoj sceni, ali kada dođemo u Srbiju naše komšije upiru u nas prstom i govore: vi ste pomagali Amerikancima da nas bombarduju i ubijaju naše nevine ljude. Ne Ivan Kostove, nego mi, Bugari ćemo nositi na sebi tu mrlju još dugo godina“, piše Lazarev u članku za list „Duma“.
On je podsetio da su slovenski narodi dali ogroman doprinos pobedi u Rusko-turskom ratu 1877-1878. godine, zahvaljujući kojoj je Bugarska uspela da se oslobodi turske vladavine.
„Uvek ćemo se klanjati podvigu i požrtvovanosti bugarske narodne milicije. Ali istina je da je milicija brojala oko 10.000 dobrovoljaca. Na kraju rata rusku i tursku vojsku je činilo po 500 hiljada ljudi. Zahvaljujući tim hrabrim ruskim, poljskim i drugim vojnicima koji su se borili pod ruskim vojnim znamenjem, imamo slobodnu Bugarsku. Nakon Rusko-Turskog oslobodilačkog rata došlo je na stotine predstavnika čeških i slovačkih intelektualnih krugova da rade u korist duhovnog razvoja Bugara“, ističe Lazarev.
Ranije su bugarski poslanici podržali predlog zakona koji predviđa promenu naziva praznika 24. maja i obeležavanje Dana bugarske pismenosti, a ne slovenske. Predloženo je da se naziv praznika promeni u Dan bugarske pismenosti, obrazovanja i kulture, umesto aktuelnog naziva ─ Dan bugarskog obrazovanja, kulture i slovenske pismenosti.
