Od devet milijardi evra bespovratnih sredstva koja će evropskim Ekonomsko investicionim planom biti izdvojena za Zapadni Balkan, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u više oblasti. U energetici su, kako je najavljeno, predviđene investicije u prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine.
Hoće li termoelektrane biti ugašene
Predsednik Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, Janez Kopač je početkom godine upozorio da na Zapadnom Balkanu postoji 16 zastarelih termoelektrana na ugalj koje nemaju odgovarajuće filtere i proizvode više sumpor dioksida i azotnog oksida od 250 postojećih termoelektrana u celoj Evropi. Iz Energetske zajednice tada su ponovo ukazali da zemlje bivše Jugoslavije treba da zatvore veći broj termoelektrana koje troše ugalj.
Da li najnovija vest iz Brisela o bespovratnim sredstvima i za energetiku na Balkanu znači da EU finansira gašenje elektrana na ugalj kako bi se išlo na obnovljive izvore energije? Sagovornik Sputnjika kaže da on tako to ne shvata.
„Postoje, naravno neke elektrane koje su stare, koje rade desetinama godina. Ali kada nešto gasite ne znači, naravno, da ne treba nešto novo da napravite. Sada se gradi 'Kostolac B', snage 350 megavata, jedna vrlo moderna elektrana koja ima sve te mere zaštite, filtere i koja ispunjava sve ekološke standarde. Promena tehnologije ne znači da gasite elektranu, nego samo da zastarelu tehnologiju zamenjujete novom“, ističe Kovačević.
On napominje da ni u EU nisu gašene elektrane i navodi primer Poljske koja 80 do 90 odsto energije dobija iz termoelektrana upravo zato što imaju značajne rezerve uglja i to onog mrkog, koji je kvalitetniji. Kako kaže, termoelektrane na ugalj nisu samo specifičnost Srbije koja će i dalje ulagati u ono što ima, a to su rezerve uglja, uglavnom lignita.
Srbija se oslanja i na druge vidove energije, ali...
Kovačević napominje da Srbija ne beži ni od drugih izvora energije, da ulaže u hidrosektor, da su urađeni remonti hidroelektrana čija je efikasnost sad veća nego što je bila na početku jer se tehnologija promenila. Kad nešto remontujete, nije to samo mehanički remont, nego se ugrađuju savremene komponente tako da je stepen iskoristljivosti tih elektrana povećava, objašnjava sagovornik Sputnjika, ističući da je u planu izgradnja još jedne reverzibilne hidrocentrale, ali i da postoji ugovor sa BiH, odnosno Republikom Srpskom da se rade hidroelektrane na Drini. To su planovi koje EPS finansira iz svojih sredstava i koji su ušli u petogodišnji plan EPS-a do 2025. godine, napominje Kovačević.
On podseća da je EPS napravio i vetroprak i siguran je da će se i dalje graditi novi, ali i napominje:
„Naš primarni izvor je 60 odsto ugalj, uglavnom lignit, koga imamo možda za sledećih 50 godina, koji ima te loše performanse i zato moramo da poštujemo sve te međunarodne standarde da ne bismo plaćali velike penale“.
Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije ističe da je EPS već uložio i tek će da ulaže velika sredstva iz sopstvenog prihoda da bi se smanjila emisija štetnih gasova. Postoje standardi i osim ekologije to je i pitanje ekonomije, jer ako ih ne ispunjavate morate da platite određene penale, što vašu struju poskupljuje i onda je pitanje da li bi bila konkurentna na energetskom tržištu.
Na pitanje da li zbog ove najave iz EU zaposleni u termoelektranama treba da strahuju za svoj posao Kovačević je nedvosmislen:
„Ja mislim da dok imamo uglja ne treba. Samo što moramo da ispošđtujemo te propise, moramo da uložimo novac. Ekologija je dosta skupa. Vidimo šta se dešava u Boru i Smederevu gde su strani investitori. Tu su potrebne velike investicije. EPS planira da iz sopstvenih sredstava uloži više od milijardu evra u narednim godinama. Već je uložio nekoliko stotina miliona i mnoge stvari su poboljšane i dalje će se ulagati. Mislim da se ne radi o tome da će sledećih 30 do 50 godina da se ugase termoelektrane“.
U svetu i dalje ista potražnja za ugljem
Srbija nije jedina koja gradi termoelektrane. I u Bosni i Hercegovini tamošnja elektroprivreda gradi još jednu — „Blok 7“ u Termoelektrani „Tuzla“.
Ali novu termoelektranu gradi i Nemačka, zemlja koja je najavila obustavljanje proizvodnje uglja u zemlji do 2038. godine. Nemački „Uniper“ gradi termoelektranu na ugalj „Dateln 4“, snage 1.052 megavata, koja će koristiti uvozni ugalj. Projekat je vredan 1,5 milijardi evra, a uprkos najmodernijoj tehnologiji biće među 10 najvećih emitera ugljen dioksida u Nemačkoj, kako je navedeno u biltenu Agencije za energetiku Republike Srbije.
Da se ugalj ne predaje pred sve većom konkurencijom obnovljivih — „zelenih“ izvora energije jasno je i iz podataka koje je objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Očekuje se da će globalna potražnja za ugljem ostati stabilna do 2024. godine, dok rast u Aziji nadoknađuje slabiju potražnju Evrope i Sjedinjenih Država. Prema Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine, napuštanje uglja je naloženo do 2050. godine.
Uprkos rastu potrošnje goriva s niskim udelom ugljendioksida u poslednjim decenijama, stvarnost je da ugalj ostaje glavno gorivo na globalnim energetskim tržištima. Svet danas troši 65 odsto više uglja nego 2000. godine, uz očekivanja da će se svetska potražnja za ugljem godišnje povećavati 0,5 odsto i dostići 5.624 miliona tona 2024. godine, navedeno je u izveštaju IEA s početka ove godine.
