Iako su paravojne jedinice koje sve češće ordiniraju širom SAD šarolike, za svaku od njih se lako može utvrditi kog predsedničkog kandidata podržavaju, a zajedničko im je da svojom pojavom stavljaju do znanja da su spremni i za novi „američki građanski rat“.
„Tesni“ rezultati izbora – pretnja građanskom miru
A šetnje američkih „naoružanih momaka“ mogle bi da budu ozbiljna pretnja miru ukoliko rezultati izbora budu sporni, kaže za Sputnjik novinar Zoran Ćirjaković.
Prema njegovim rečima, Amerika podeljena na stotinu načina, tako da, na primer, mnogo više ljudi ima koronu u državama gde je na vlasti Demokratska stranka, između ostalog i zato što su Demokrate na vlasti u velikim, gusto naseljenim gradovima, a Republikanci prvenstveno u ruralnim oblastima.
Uz to, u SAD se može glasati poštom, što će učiniti prvenstveno oni koji glasaju za Demokratsku stranku, dok će pristalice Republikanaca uglavnom glasati na biračkim mestima i već tu bi moglo doći do sukoba, ukoliko ubedljivo ne pobedi Bajden ili, što je mnogo manje verovatno, Tramp, smatra Ćirjaković.
Zemlja ponosno naoružanih ljudi
„Ljudi koji glasaju na glasačkim mestima, a to su prvi glasovi koji će se prebrojati su uglavnom za Trampa, a oni koji glasaju za Bajdena su uglavnom oni koji glasaju poštom, tako da već tu može da se javi povod za sukob. Amerika je zemlja ponosno naoružanih ljudi. To je, jednostavno, ključni deo američke kulture i američkog identiteta, uz taj metastazirani individualizam. I danas imate pravo da ubijete nekoga u velikom broju saveznih država zato što se osećate ugroženim“, kaže Ćirjaković.
Dodaje da je po pravilu reč o belom čoveku koji ubija nekog siromašnog, crnog čoveka mada „ima puno bele sirotinje i to je ono što je Hilari Klinton izgubila iz vida, ali siromašni su u mnogo većoj proporciji crni.“
Ćirjaković ističe da se u američkoj kulturi na belca sa puškom, automatskom puškom ili puškomitraljezom u ruci gleda kao na čoveka koji koji koristi svoje pravo iz Drugog amandmana, dok se Crnac sa najobičnijim pištoljem, ili čak i sa plastičnim, doživljava kao pretnja.
Zakonski, pojava crnih naoružanih grupa poput „Ne za......j se sa nama“ (NFAC) je legalna, ukoliko članovi imaju dozvolu za nošenje oružja, kaže Ćirjaković i dodaje da je Veliki problem Meksika i razlog zašto je tamo eskalirao rat protiv droga zato što se graniči SAD koje su pune oružja.
I američka policija je paravojna formacija
Ćirjaković upozorava da izraz paravojne jedinice kod nas ima neobično značenje koje nema u drugim delovima sveta, jer je svaka jedinica koja ima vojno oružje a nije vojska – paravojna jedinica.
Tako da je i američka policija – paravojna jedinica, odnosno „serija paravojnih jedinica jer su se skoro svi šerifi i policijska odeljenja naoružali posle 11. septembra klasičnom vojnom opremom“, dodaje on.
„One nisu u Americi ilegalne od Drugog amandmana na američki Ustav koji garantuje Amerikancima pravo da poseduju lično naoružanje, sa jako širokom definicijom ličnog naoružanja, što je inače jedan od glavnih političkih sukoba u SAD i razlog zašto u velikom broju saveznih država ljudi glasaju za Republikance i Trampa. Dakle, one nisu ilegalne pa ne možemo da koristimo engleski izraz za ono što mi ovde zovemo paravojne formacije pa da kažemo neregularne formacije, jer su one po zakonu“, objašnjava Ćirjaković.
Paravojna Amerika nije Treći svet
Prema njegovim rečima, poređenje današnje Amerike kojom ordiniraju paravojske sa zemljama Trećeg sveta apsolutno ne stoji, jer takve stvari se retko mogu videti u nerazvijenim zemljama, a do toga dolazi što mi Ameriku i ceo Zapad uglavnom posmatramo sa gomilom pozitivnih stereotipa.
All-black NFAC militia members march on Lafayette in armed rally pic.twitter.com/gHJNUHWwvR
— RT (@RT_com) October 4, 2020
„Mi u Srbiji imamo gomilu prvenstveno pozitivnih stereotipa ili mišljenja o američkom društvu i američkoj kulturi koji su uglavnom netačni, prvenstveno kad govorimo o dominantnim medijima, a oni su svi kako vole da kažu, prozapadni ili proevropski. Te ružičaste naočare boje naš stav i naš odnos prema tim fenomenima, a ljudi koji šire te svetle stereotipe o Zapadu i Americi ne razumeju ove fenomene i izjednačavaju egzemplarni američki fenomen, suštinu američkog društva sa Trećim svetom“, zaključio je Ćirjaković.
Pročitajte još:
