Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je za televiziju „Juronjuz“ da se prekid vatre ne može postići jednostrano i da to mora biti bilateralna odluka.
„Osim toga, mora se sprovesti na terenu. Kao što znate, Jermenija nas je napala 27. septembra, napala naše vojne položaje i oštetila našu infrastrukturu, napala civile. U našoj zemlji je skoro 30 civila poginulo u napadu Jermena, uključujući od njihovih balističkih raketa i kasetnih bombi... Mi smo bili meta napada mnogo puta. Tokom poslednja tri meseca bila su tri napada na Azerbejdžan“, istakao je Alijev.
Jerevan: Azerbejdžan vrši etničko čišćenje
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan odbacio je ove navode i sa svoje strane optužio Azerbejdžan da namerava da izvrši etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu.
„Danas u međunarodnim medijima i među međunarodnom zajednicom ima dovoljno informacija da Jermenija i Karabah nisu mogli da započnu ovaj rat iz prostog razloga što nismo imali vojne zadatke koje je ovde trebalo rešiti. Zadatak koji mi treba da rešimo je politički“, rekao je Pašinjan.
On je istakao da je cilj Jermenije da „zaštiti jermenski narod od novog genocida“.
„To je samoodbrana. Naš stav je bio i ostao isti: problem Karabaha ne može se rešiti nasiljem. Nijedno rešenje ne može se postići nasiljem. Nasilno rešenje problema Karabaha, priprema za njega – takvu politiku vodio je Azerbejdžan“, dodao je Pašinjan.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27 septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Lideri Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske pozvali su Jerevan i Azerbejdžan da hitno prekinu sukobe i započnu pregovore bez preduslova. Turska je izjavila da će Azerbejdžanu pružiti svaku pomoć, kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom.
Pročitajte još:
