On je to izjavio u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom tokom sastanka u Ankari, saopštila je predsednikova administracija.
Navodi se i da je Erdogan tokom razgovora obratio pažnju na to da „odluke Saveta bezbednosti UN i OEBS-a pozivaju Jermeniju da u potpunosti napusti okupiranu azerbejdžansku teritoriju“.
Prethodno je Erdogan izjavio da se nada da će Azerbejdžan nastaviti ofanzivu i osloboditi svoju zemlju u Karabahu.
„Azerbejdžan je već oslobodio veliku teritoriju. Nadam se da će nastaviti svoju borbu dok ne oslobodi sve svoje zemlje u Karabahu“, rekao je Erdogan.
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.