Na ovaj datum javnosti u Srbiji uglavnom gleda kao na dan demokratskih promena. Međutim, brojni su oni koji ga smatraju kao veliku propuštenu šansu za istinskom transformacijom Srbije.
Demonstracije su počele nakon što je Milošević odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora održanih 24. septembra te godine.
On je na tim izborima izgubio od Vojislava Koštunice, zajedničkog kandidata DOS-a. Koštunica je osvojio 50,24 odsto glasova, dok je Milošević imao 37,15 odsto.
Sve je počelo u petak 29. septembra štrajkom rudara u rudnicima Kolubare, gde se proizvodi električna energija za veliki deo Srbije.
Pridružili su se ljudi iz čitave zemlje, prenosi B92.
Domaće i strane novinske agencije procenile su da je tih dana građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića iskazalo više od milion ljudi. Ono što je iznenadilo mnoge su bili štrajkovi i građanska neposlušnost radnika po velikim državnim fabrikama.
Policija je u jednom trenutku prestala da pruža otpor i pridružila se demonstrantima. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio Koštunica.
Stotine hiljada ljudi je tokom cele noći dežuralo u centru srpske prestonice, slaveći pobedu, ali i strepeći od moguće intervencije vojske i drugih bezbednosnih službi bivšeg režima.
Narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Vojislav Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.
Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije izručen je Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u Ševeningenu.
