Vest da Nacinalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) priprema treći registar parafiskalnih i neporeskih nameta u Srbiji kako bi Ministarstvu finansija predložila reformu u toj oblasti i rasterećenje privrede,po logici stvari, trebalo bi da obraduje poslodavce. S obzirom na sve što se na tu temu dešavalo godinama unazad, pitanje je, međutim, sa kolikom verom su primili tu informaciju.
Kada se pogledaju samo novinski naslovi na tu temu, počev od onog iz septembra 2012. koji je glasio „Vlada naredne nedelje ukida parafiskalne namete privredi“, jasno je zašto.
Maja 2015. mediji su javili: „Lokalnim samoupravama ograničiti podizanje parafisklanih nameta, a septembra 2016. godine: „Zakon i javni registar smanjuju broj neporeskih nameta“. Tačno godinu dana kasnije jedan od naslova je bio: „Do kraja godine novi zakon koji ukida parafiskalne namete“.
Opet septembra, samo 2018. glasio je – „Konačno obračun sa fisklanim nametima“, kojim je najavljivao usvjanje Zakona o naknadama i ukidanje nekih od njih.
U međuvremenu, razlikovali su se samo ministri finansija i broj parafiskalnih nameta koji je - rastao. Ni danas se pouzdano ne zna koliko ih je.
Registar parafiskalnih nameta
Zato se NALED ponovo poduzeo posla u nameri da Ministarstvu finansija predoči da bi ključni pravac reforme trebalo da bude da se tačno utvrdi šta su takse, naknade i parafiskalni nameti. Ta alijansa se zalaže za pravljenje registra parafiskalnih nameta, ali i kriterijuma za visinu taksa, kao realnog troška državne administracije. To naravno podrazumeva da taj trošak odgovara kvalitetu usluge.
Kada nas je s početka ove godine zatekla priča o tome da dišemo jedan od najzageđenijih vazduha na planeti, ekološki centar "Stanište" je izašao sa računicom da je u proteklih osam godina prikupljeno 407 miliona evra od ekološke naknade, a da je samo trećina tog novca potrošena namenski.
NALED je u saradnji sa USAID-om, 2016. godine izradio studiju o parafiskalnim nametima, koja je identifikovala 371 neporesko davanje. Parafiskalni nameti su, po rečima tadašnje izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović, doprineli da u 2015. godini Srbija izgubi 13.580 malih i srednjih preduzeća i 35.290 preduzetničkih radnji.
Ono što se nije promenilo je da privrednicima nije samo problem visina naknada, već njihova (ne)predvidivost, pogotovo kod lokalnih samouprava koje samoinicijativno uvode nove namete koji u suštini služe da bi podmirili troškove funkcionisanja administracije.
Uvek ima ideja za nove takse
Sagovornik Sputnjika, počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković primećuje da državi i lokalu ne ponestaje ideja da izmisle neki novi parafisklani namet, zato se oni i kada neki bude ukinut, stalno vraćaju. Niko ne zna koliko ih je trenutno, ali je je uveren da je više od 500.
Na pitanje, šta je bilo sa dugo čekanim Zakonom o naknadama, čije je usvajanje još septembra 2017. pominjano u izveštaju MMF-a, kojim je trebalo da budu ukinuta 274 parafiskalna nameta, on kaže da je bilo minimalnih promena i ograničenja, kako na nivou Republike, tako i na lokalu. Dodaje, đeutim, da već sama činjenica da NALED najavljuje pravljenje trećeg registra znači da ta materija nije tretirana na najbolji način.
„Za poslodavca manje-više je svejedno kako se naziva trošak koji ima. Ako on iz svog prihoda treba nešto da plati da li je nazvano ovako, ili onako, potpuno je nebitno. Jedino kada se radi o plaćanjima koje su poresko opterećenje, onda je to vidljivo. Kada se radi o ovim nametima koje mi zovemo parafisklanim, onda tu dosta uticaja ima lokalna samouprava“, laže sagovornik Sputnjika.
Cilj jasan – uzeti pare
U šumi parafiskalnih nameta ima i paradoksalnih, koji samo opravdavaju cilj – uzeti pare, tako da u Srbiji još opstaje naknada za video kasete.
Paradoks je da je kada je na zapadu elektronsko poslovanje zamenilo papirno, došlo do pojeftinjenja usluga u rasponu od 20 do čak 70 odsto, dok su kod nas usluge elektronske uprave poskupele - i to dvostruko, primetio je još prošle godine konsultant u nevladinoj Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
Firme koje imaju veći broj maloprodaja u Srbiji potvrdiće koliko se od grada do grada razlikuje visina firmarine, odnosno takse za isticanje firme.
Jedan Park – 92 nameta
Svojevremeno su na ime naknade javnim preduzećima u jednom Parku prirode osmišljena čak 92 nameta. Slovačka ih, na primer, ima ukupno 70.
O potrebi ujednačavanja visine naknade ukazuju i slučajevi da u istoj zgradi firme plaćaju nekoliko puta više neknadu za neke komunalne usluge nego građani koju tu žive. Poznat je slučaj da su privrednici iz Niša, zbog tako različitog tretmana firmi i građana kao korisnika raznih komunalnih usluga podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Kada je Unija poslodavaca zatražila objašnjenje od organa upravljanja, njihovo odgovor je bilo - zamislite da građanima podignemo cenu tri puta da bi ih izjednačili sa privredom, pa ne bi mogli da plaćaju. Nisu ni pomislili da privredi smanjene cenu, ispričao je svojevremeno Atanacković.
On ističe da najveći broj nameta dolazi sa republičkog nivoa, ali da o tome informacija postoji, ali da je veći problem na lokalu, koji je potpuno autonoman u nametanju neporeskih naknada i taksi o kojima se malo zna. Apsurdne su, kaže, situacije da između dve zgrade na rastojanju od 20-30 metara imate granicu i da one pripadaju različitim opštinama pa ljudi plaćaju za istu stavku različite iznose.
Na pitanje, koliko je loše što nema registra u kome je precizirano ko, koliko, gde i za šta uzima para na ime tih naknada i da li to može da odbije investitore, naš sagovornik kaže da je to apsolutno tako.
„To je stvar koju treba urediti da bi privrednik odmah znao šta ga čeka i ako je počeo da radi pod jednim uslovima, da to ne može da se menja. I vrlo izuzetno i oprezno treba da dolazi do promena. Naš stav u Uniji je da će smanjivanjem tih obaveza broj onih koji će da ih plaćaju biti veći“, objašnjava dugogodišnji predsednik Unije poslodavaca.
Bekstvo u sivu ekonomiju
On napominje da sada imamo situaciju da se parafiskalni nameti, praktično, odnose na 70 odsto privrede, jer je opšta ocena da 30 odsto čini siva ekonomija.
„Znači, skoro trećina privrede i nema neki naročiti interes za to da li postoji parafiskalni namet, ili ne postoji. Neophodno je punjenje budžeta i budžet treba puniti i biće veći ukoliko je veći BDP, ukoliko je veća proizvodna snaga. A ona se, praktično, urušava time što mnogi suočeni sa velikim opterećenjima, pa i ovim parafiskalnim, beže u sivu ekonomiju koju mi nedovoljno dobro kontrolišemo“, upozorio je Atancković.
Zato on ističe da će poslodavci podržati najnoviju akciju NALED-a koja će biti korisna za sve, pogotovo što sada zbog koronavirusa privreda ima dodatne teškoće.
