Povod za putovanje u nekadašnji Staljingrad bilo je polaganje cveća kraj Večne vatre u Dvorani vojničke slave na Mamajevom kurganu — uzvišici iznad grada gde su se vodile najžešće bitke između crvenoarmejaca i nemačkih agresora.
Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski i jedan od najuspešnijih srpskih privrednika u Rusiji Radmilo Mićko Jevtović položili su cveće poginulim vojnicima Crvene armije povodom 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom i nacizmom.
Ambasador smatra da je u godini kada se obeležava veliki jubilej važno odati počast vojnicima Crvene armije koji su ginuli u Staljingradu i zbog pokušaja nekih centara moći u svetu koji žele reviziju istorije Drugog svetskog rata.
„Bitka za Staljingrad je prekretnica Drugog svetskog rata na kopnu, posebno u Evropi. Crvena armija je kod Staljingrada zaustavila prodor grupe nemačkih armija na jug, koje su krenule ka naftnim izvorištima u Kaspijskom regionu. Ovde je Crvena armija slomila kičmu Vermahta i 6. nemačka armija je ovde potpuno poražena. Ono što je ostalo — dakle, 80 hiljada preživelih nemačkih vojnika se predalo“, rekao je Lazanski.
Bitka za Staljingrad je trajala oko šest meseci, od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine, a u teškim borbama poginulo je, ranjeno ili zarobljeno više od milion vojnika Sila osovine, ali je ogromne gubitke pretrpela i sovjetska armija, a stradao je i veliki broj civila.
Grad je bio toliko uništen od bombardovanja da se bitka svela na ulične borbe, a nemačka taktika „pacovskog rata“ podrazumevala je skrivene snajperiste koji su pucali iz ruševina na sve što se miče.
Tokom Staljingradske bitke posebno žestoke borbe su se vodile na brdu Mamajev kurgan, koje je danas simbol herojskog otpora... Posle bitke ovde je pronađeno od 500 do 1.250 gelera po metru kvadratnom, a u proleće 1943. godine zemlja je i dalje bila u toj meri spaljena i crna da trava nije mogla da nikne.
Odmah po završetku Bitke za Staljingrad, odlučeno je da se na Mamajevom kurganu napravi memorijalni kompleks „Herojima Staljingradske bitke“ u znak sećanja na poginule branioce grada. Njegova izgradnja je započeta 1959. godine, a svečano otvaranje spomen-obeležja održano je sredinom oktobra 1967.godine.
Glavni simbol Mamajevog kurgana i Volgograda je statua „Majka otadžbina zove“, koja predstavlja otadžbinu koja poziva svoje sinove na bitku sa neprijateljem.
Skulptura visine 85 metara i težine 8.000 tona, u trenutku kada je izrađena, kao i u naredne 22 godine bila je najviša na svetu. Rad je skulptora, narodnog umetnika SSSR Jevgenija Vučetića, poreklom Srbina iz Crne Gore i arhitekte Nikolaja Nikitina.
Staljingrad i danas ostaje sinonim neverovatne hrabrosti, istrajnosti sovjetskih vojnika i propasti nacizma.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Pročitajte još:
