Informacija o letovima kineskih aviona do mogućih bojišta zasniva se na foto- i video-materijalu koji je objavila regionalna komanda Narodnooslobodilačke armije Kine. Američki časopis „Militari voč magazin“ tvrdi da N-6 može da obezbedi prednost kineskoj vojsci u slučaju sukoba u planinskom reonu Ladaha.
Kina ima 720 aviona tog tipa, ali se većina nalazi na aerodromima na morskoj obali, odnosno tamo gde su aktivni ratna mornarica i ratno vazduhoplovstvo Amerike i njenih saveznika. A na Himalajima, kako u Kini, tako i u Indiji, malo je vojnih vazdušnih baza, tako da ovi bombarderi naglo menjaju odnos snaga u korist Pekinga.
Naučni saradnik na Institutu za Daleki istok Ruske akademije nauka Vasilij Kašin rekao je za časopis „Nezavisima gazeta“ da je „N-6 bombarder dalekog dometa koji su Kinezi napravili na osnovu starog sovjetskog aviona Tu-16, ali su ga dosta prepravili i stavili mu nov motor ruske proizvodnje. Zahvaljujući ovim promenama N-6 je povećao svoj domet. Avion ima novu elektroniku i može da ponese šest krstarećih raketa. Rakete su napravljene na osnovu sovjetskih raketa H-55, koje su Kinezi uspeli da nabave u Ukrajini početkom 2000-ih godina“ i kopiraju ih.
Bombarder ne mora da se nalazi na Tibetu da bi napao Indiju. On ima radijus veći od tri hiljade kilometara, dok rakete lete na dve hiljade kilometara. Ako su ih prebacili na Tibet ili Južni Sinkjang, onda je to pre svega urađeno kao deo vežbe u uslovima velike nadmorske visine ili u cilju demonstracije sile, objasnio je Kašin.
Što se tiče Su-30 i francuskih „Rafala“, to su najsavremeniji indijski avioni koji se mogu koristiti u slučaju napada, zaključio je ekspert.
Međutim, Kina se ne sprema samo za ratovanje u vazduhu. Kako navodi agencija Rojters, kineski vojnici razvlače optičke kablove ka svojim položajima pored jezera Pangon, gde je skoro došlo do sukoba dve vojske. Visoki indijski zvaničnik izjavio je za list da će optički kablovi omogućiti kvalitetnu vezu, dok indijska vojska koristi radio vezu.
Ako se sumiraju izjave zapadnih i indijskih medija, dolazi se do zaključka da se atmosfera na granici zagreva.
Kineska državna televizija „CGTN“ navodi da su početkom septembra ministri inostranih poslova Kine i Indije, Vang Ji i Subramanjam Džaišankar, na konferenciji u Moskvi postigli dogovor o razdvajanju trupa i smanjenju tenzija. Prema dogovoru, razjedinjenje trupa bi trebalo da bude „što je pre moguće“. Vojnici moraju da budu u komunikaciji, ali da se drže na odstojanju.
Vang i Džaišankar su se obavezali da koriste mehanizme koordinacije na granici koji su postavljeni još 2003. i 2012. godine. A kada im uslovi dozvole strane će ubrzati proceduru stvaranja novih mera poverenja.
Vang je podvukao da je vreme da se stane na put provokacijama, kao što su granatiranje i narušavanje preuzetih obaveza. Džaišankar je rekao da je Indija spremna da razgovara sa Kinom po pitanju granice. Važno je da to pitanje ne utiče na saradnju sila na drugim poljima.
Jasno je da nijedna strana nije spremna za teritorijalne ustupke. Kao potvrda tome da rat nikome nije potreban je i incident koji se dogodio. Petorica indijskih građana, stanovnika države Arunačal Pradeš, našli su se na kineskoj zemlji i bili su privedeni. Problem je bio složeniji zbog dve okolnosti. Prvo, Peking ne priznaje državu Arunačal Pradeš, već je smatra delom Tibeta. Drugo, Indijci su govorili da su lovci, dok su ih Kinezi nazivali izviđačima. Na kraju su Indijci bili oslobođeni i predati vlastima njihove zemlje.
Pročitajte još:
