Najnovija istraživanja ukazala su na to da će za 10 godina roboti i do 80 odsto zameniti kasire, operatere u pozivnim centrima i taksiste. Još mnogo poslova je na spisku za „robotizaciju“, a predviđa se da će glavno zamensko zanimanje biti – održavanje robota.
U Srbiji ukupno ima oko 17 hiljada taksista, samouslužne kase su sve rasprostranjenije po trgovinskim lancima, a mnoge kompanije zapošljavaju naše ljude kao operatere u pozivnim centrima. Kako će „robotizacija“ uticati na sve te sektore u Srbiji?
„Robotizacija“ Srbije menja poslovanje
Naučni novinar i šef komunikacija Instituta za fiziku u Beogradu Slobodan Bubnjević ukazao je na to da je teško predvideti kako će razvoj robotike promeniti svet u narednim decenijama, ali i da Srbija u uvođenju novih tehnologija ne kaska mnogo za svetom, te da će je „robotizacija“ sigurno zahvatiti.
Osvrćući se na sektor trgovine, Bubnjević ističe da je gotovo izvesno da će se broj kasira i posluge smanjiti u narednoj deceniji, jer će roboti zameniti ne samo kasire, već i magacionere. To će biti olakšavajuće za poslodavce, ali će možda ugroziti tržište rada.
Kada je reč o uvođenju pametnih tehnologija u domen saobraćaja, naš sagovornik je skeptičan, jer taj poduhvat do sada nije dao dobre rezultate u Srbiji.
„Neke magistrale i raskrsnice koje su bile eksperimentalno robotizovane danas više nisu takve, zato što to dobrim delom zavisi od opšte infrastrukture. Vrlo sam skeptičan kada je u pitanju brzina uvođenja pametnih automobila koji bi mogli da zamene taksiste i mislim da će za naše taksiste još dugo biti posla, jer je to nešto što ne možemo da očekujemo zbog toga što imamo mnogo infrastrukturnih problema u gradovima“, predočava Bubnjević.
Što se tiče pozivnih centara, on ukazuje na to da u njima moraju da rade ljudi, kako bi rešavali situacije koje mašine ne mogu. Prema njegovim saznanjima, Srbija je procenjena kao zemlja sa kadrom koji je dovoljno sposoban da se bavi tim poslom i pruža sofisticiranu uslugu.
Zbog toga, Bubnjević smatra da mnoga radna mesta u tim centrima neće biti automatizovana.
„Tu vrstu pametne usluge kod nas već pružaju ljudi, a to tržište je, koliko je meni poznato, vrlo razgranato. Znam za mnoge nemačke kompanije koje koriste Srbiju kao zemlju iz koje se ljudi javljaju i odgovaraju na pozive klijenata iz celog sveta. Zbog toga je mnogo važnije da to ostane tako, jer je nezamenjivo“, istakao je Bubnjević.
Prilagođavanje – ključno
Bubnjević predočava da „robotizacija“ kod nas mahom neće dovoditi ljude do toga da moraju da promene zanimanja, već samo način na koji će obavljati posao, ali i da to nije proces koji će se desiti preko noći.
„To se ne događa kao u naučnofantastičnom filmu – genije otkrije novog robota i za tri godine svi dobiju otkaz. Uvođenje novih tehnologija je spor proces koji, pre svega, prati paradigmu tržišta, a ne tehnologije. Tehnologija ulazi tamo gde ima prostora, gde čini proizvod jeftinijim i atraktivnijim. Mi nemamo takvu vrstu privrede da bi ona mogla da tako direktno utiče“, objašnjava Bubnjević.
Ipak, on napominje da je izvesno da određen broj ljudi neće uspeti da se adaptira i da zbog toga neće zadržati svoje poslove.
Automatizacija bolja od „primitivnih“ poslova
Bubnjević ocenjuje da automatizacija u našem slučaju ne bi bila loša i da nije povod za brigu, jer smatra da će joj se naši ljudi većinski prilagoditi, što je bolje od toga da strani investitori Srbe posmatraju kao jeftinu radnu snagu i angažuju nas za „primitivne“ poslove.
„Robot će dolaziti da radi opasne poslove, one koje ugrožavaju zdravlje, koji su dosadni, repetitivni... Sve one koji su takvi da ih možete poveriti robotu, što znači da bi čovek koji bi to radio bio vrlo skromno plaćen. Za zemlju kao što je Srbija, ’robotizacija‘ je samo plus“, zaključuje Bubnjević.
Pročitajte još:
