Glasanje u nedelju je ključno za određivanje budućnosti arhipelaga i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i domaće Kanake i potomke evropskih kolonizatora, prenosi AP.
Glasanje je dugo planirano i usredsređeno na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou, nakon protesta poslednjih meseci protiv rasne nepravde inspirisane pokretom „Blek lajvs meter“ u SAD.
Na nedeljnom referendumu više od 180.000 birača treba da odgovori na pitanje: „Da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?“ Nije objavljeno nijedno istraživanje javnog mnjenja, ali pre dve godine je 56,4 odsto glasača na sličnom referendumu odlučilo da održi veze sa Parizom umesto da podrži nezavisnost.
Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa započetog pre 30 godina, nakon godina nasilja koje je aktiviste Kanaka opredeljene za nezavisnost usmerilo protiv onih koji žele da ostanu u Francuskoj.
Mirovni sporazum između suparničkih frakcija postignut je 1988. godine, a deceniju kasnije, sporazumom u Noumeji, Novoj Kaledoniji je dodeljena široka autonomija.
Ako se glasači u nedelju odluče za nezavisnost, počeće neodređeni prelazni period kako bi se arhipelag mogao pripremiti za svoj budući status. U suprotnom, Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija i samim tim deo Evropske unije.
Aktivisti za nezavisnost žele da sve suverene moći, uključujući pravosuđe, policiju, vojsku, valutu i spoljne odnose, budu prenete sa Francuske u Novu Kaledoniju, dok za pristalice odgovora „ne“ prekidanje veza sa Francuskom nije opcija, prenosi Tanjug.
