Grupa Istraživača sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj merila je moždanu aktivnost vrana koje su izvršavale vizuelne zadatke, kako bi dokazali da su ove ptice sposobne da svesno opažaju čulne utiske.
Otkriće je iznenađujuće, jer je to ranije bilo dokazano samo na ljudima i drugim primatima koji imaju potpuno drugačiju moždanu strukturu od ptica.
„Rezultati naše studije otvaraju novu perspektivu o evoluciji perceptivne svesti i njenih neurobioloških graničnih uslova“, rekao je profesor Andreas Nider sa Univerziteta u Tibingenu, prenosi Independent.
Istraživački tim je obučio dve vrane da kljucaju dugme određene boje ako vide da se vizuelni stimulus pojavljuje na ekranu. Iako je većina ovih stimulusa bila jasna, neki su namerno bili toliko „zamućeni“ da vrane nisu mogle uvek da ih otkriju, što je dalo različite rezultate od jedinke do jedinke.
Istraživači su zabeležili aktivnost pojedinih nervnih ćelija u mozgu dok su vrane izvršavale zadatak i otkrili da mogu da predvide kakvo subjektivno iskustvo imaju, na osnovu aktivnosti nervnih ćelija.
„Naši rezultati, pokazuju da na nervne ćelije na višim nivoima obrade vraninog mozga utiče subjektivno iskustvo, ili tačnije - vrane imaju subjektivna iskustva“, rekao je Nider, dodavši kako to može da znači da je svest mnogo raširenija u životinjskom carstvu nego što se ranije mislilo.
„Poslednji zajednički preci ljudi i vrana živeli su pre 320 miliona godina. Perceptivna svest je možda već tada mogla da nastane, a da se od tada samo nasleđuje", objasnio je Nider.
Drugo moguće objašnjenje je da je perceptivna svest kod ptica i primata mogla da se razvije nezavisno jedna od druge.
