Kako je precizirao, problem je bio u cevima u bojleru.
„Princip rada bojlera je takav da je to posuda kojoj je na dnu grejač. Sa desne strane ulazi hladna voda, a sa leve je cev za toplu vodu koja ide do vrha bojlera. To su po pravilu uvek bile metalne cevi, dok pojedini proizvođači nisu počeli sa plastifikacijom tih cevi. Kada su cevčice plastične umesto vodootporne, može da se desi da se plastika istopi i začepi sigurnosni ventil, što dovodi do ovakvih katastrofa. Sa pritiskom u bojleru raste i temperatura ključanja vode, pa već sa 9 bari pritiska temperatura ključanja je 160 stepeni. Tu je i mnogo gasa, i takve eksplozije su stravične, ruše sve pred sobom“, kaže Arsen Petrović.
On kaže da je nesumnjivo do tragedije dovela kombinacija takvih plastičnih cevčica uz činjenicu da je bojler dugo radio.
„Taj bojler je sigurno radio preko 20 sati i nesumnjivo je i ispuštao neke zvuke upozorenja kada ga je trebalo isključiti, ali očito stanari nisu čuli“, izjavio je serviser za Blic.
Na naše pitanje da li možda i način održavanja bojlera može da doprinese tome, odgovara:
„Nema šta da se održava bojler. Ja sam jedan od retkih majstora koji ne savetuje čišćenje kamenca, ali stojim iza toga. Kamenac se čisti kada grejač ode, pre toga nema potrebe, to je čisto mamljenje para“, tvrdi ovaj serviser.
Bojler uvek gasiti pre kupanja, a paliti po potrebi
Međutim, on ističe i da je izuzetno bitno da bojler radi samo po potrebi, kako zbog sigurnosti, tako i zbog uštede.
„Majstori danas kažu da je bolje da bojler radi stalno, navodno zbog uštede. To je glupost. Najbolje je da se bojler pali samo po potrebi, a izuzetno je važno da ga gasite uvek pred kupanje. Ni slučajno se ne kupati sa upaljenim bojlerom. Samo ja sam u svojoj karijeri do sada čuo za nekih 300 slučajeva ljudi koji su ginuli zbog kupanja sa upaljenim bojlerom“, apeluje Petrović.
