Albanska zajednica sa juga Srbije ovu ideju staru sedam godina ponovo želi da stavi na briselski sto u okviru dijaloga Beograd i Prištine i o tome su razgovarali sa Prištinom i Tiranom.
Podmukao manevar Prištine
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je ovaj potez sada inicirala Priština, a ne albanska zajednica sa juga Srbije.
„Priština želi da na svaki način spreči formiranje Zajednice srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom i za tako nešto traži različite modalitete. Jedan od njih je da pokuša da veštački izjednači situaciju na Kosovu i Metohiji sa situacijom u ostatku Srbije, odnosno na jugu Srbije“, napominje sagovornik Sputnjika.
Kosovo i Metohija su deo Srbije koji je pod protektoratom Ujedinjenih nacija koji funkcioniše po Rezoluciji 1244, podseća on.
„Ako pričamo o rešavanju kosovskog pitanja to bi trebalo da bude lokalizovana tema jer Srbija ne kontroliše veći deo Kosova i Metohije. S druge strane, Albanci ne mogu da dobiju ono što žele bez dogovora sa nama. Mislim da je ovo što sada rade blokiranje ZSO, a sa druge strane može da se protumači i kao slanje poruke da su spremni na razmenu teritorija, ali ne i podelu Kosova u budućnosti“, uveren je Anđelković.
Obelodaniti namere Prištine
Sve ovo, kako kaže, za nas ne bi trebalo da bude bitno i jednostavno bi trebalo da odbacimo ovaj njihov plan, jer na jugu Srbije ne postoji nikakva zajednica albanskih opština niti su te opštine albanske.
„Na namere Albanaca treba da ukažemo međunarodnoj zajednici i da insistiramo na realizaciji Briselskog sporazuma kao uslov za bilo kakva dalja dogovoranja“, ističe naš sagovornik.
Anđelković navodi da Albanci sa juga Srbije koji su posle poslednjih parlamentarnih izbora u Skupštini Srbije dobili tri poslanička mesta mogu ovu inicijativu da iznesu u srpskom parlamentu ali je jasno da bi ona bila većinom glasova odbačena.
Zahtev Albanaca sa juga Srbije za formiranjem Zajednice albanskih opština pokrenut je 2015. godine, samo dan po parafiranju sporazuma između Beograda i Prištine o osnivanju Zajednice srpskih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji. Da su ovaj potpis Albanci na jugu spremno dočekali govori i činjenica da su se još ranije politički lideri Albanaca sa juga Srbije obratili parlamentima Albanije i tzv. Kosova sa zahtevom da se nađu u budžetima tih zemalja.
Reanimacija „končuljskog sporazuma“ iz 2001. godine
Ministar obrazovanja privremenih institucija u Prištini Arsim Bajrami, „ponudio“ je, dan posle parafa na dokument o ZSO, Albancima u Preševu i Bujanovcu pomoć tzv. kosovske vlade u obrazovanju, odnosno snabdevanje udžbenicima na albanskom jeziku. Prištinski parlament je 2003. godine usvojio rezoluciju o osnovnim pravima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi (tzv. kosovski sporazum) zbog navodnog nepoštovanja „končuljskog sporazuma“ iz 2001. godine, kojim su okončani nemiri na jugu Srbije.
Kosovska rezolucija predviđa ukidanje plaćanja carina na graničnim prelazima, otvaranje kancelarije u Prištini i Gnjilanu za Albance iz „preševske doline“ i postavljanje principa reciprociteta sa kosovskim Srbima.
Končuljski sporazum je predviđao manje-više sve što već Albanci na jugu centralne Srbije imaju u smisli ostvarivanja svojih etničkih prava, ali oni smatraju da taj sporazum nije zaživeo.
Referendumom iz 1992. sa pitanjem „Ko je za političku i teritorijalnu autonomiju u okviru Srbije sa pravom priključenja Kosovu“, gde je više od 99 odsto učesnika odgovorilo pozitivno, Albanci sa juga Srbije su izglasali mogućnost da se pripoje tzv. Kosovu.
