Rizi je ovo izneo na konferenciji Fondacije NATO odbrambenog koledža u Rimu, uz dodatnu ocenu da je „formiranje Zajednice srpskih opština tačka u briselskom dijalogu Beograda i Prištine - kontroverzno pitanje.“
Progovorio „tihi partner“ Prištine
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, i profesor Ilija Kajtez, oficir u penziji, podsećaju da bi Kfor trebalo da bude statusno neutralna misija.
„Kfor nije zadužen za rešavanje političkih pitanja, već da se stara o bezbednosti prema Rezoluciji 1244 na osnovu koje je i prisutan na Kosovu i Metohiji. Komandant Kfora može da iznese ocenu koliko u bezbednosnom smislu formiranje ili neformiranje ZSO može da utiče na dešavanja na teritoriji na kojoj funkcioniše, i to je sve. Ovo, međutim, više liči na političku ocenu u koju ne treba da se upušta komandant Kfora, jer pitanje ZSO nije kontroverzno pitanje“, naglašava Drecun.
Dodatno ohrabrenje za tzv. Kosovo
Ovde je, napominje on, sporno ponašanje Prištine, koja ne želi da formira ZSO, iako uslovi na terenu za njeno formiranje postoje.
„Dakle komandant Kfora je trebalo da dopuni svoju izjavu da je ponašanje Prištine kontroverzno, jer ne prihvata svoju obavezu. Svaka izjava koja može da ohrabri Prištinu u jednostranom ponašanju, može da se odrazi na celokupan proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. S druge strane, Srbi imaju većinu u deset Opština i ZSO može da se formira jer je sve je napravljeno - od statuta pa nadalje“, objašnjava Drecun.
Naš sagovornik zaključuje da Kfor treba drugima da ostavi politička pitanja da ih rešavaju, a da se on pobrine za bezbednost, koja nije na zavidnom nivou što se tiče srpske zajednice na KiM.
Profesor Kajtez upozorava da je NATO odavno prevazišao odrednicu i definiciju da je samo vojno-odbrambeni savez već da je postao vojno–politička organizacija koja sebi daje za pravo da se meša u političke procese.
„Ovakvi stavovi idu u prilog Albancima i na neki način ih ohrabruju da nastave da deluju u pravcu da, ono što nisu uradili, kao jedinu obavezu koju su preuzeli na sebe Briselskom sporazumom pre sedam godina – formiranje ZSO, sprovode“, ocenjuje Kajtez.
Formiranje ZSO smeta mnogima
Vojnički gledano, dodaje naš sagovornik, komandant Kfora delimično govori istinu da formiranje ZSO može da izazove reakcije u bezbednosnom smislu na Kosovu i Metohiji i neku međuetničku eskalaciju.
„Međutim, mi dobro znamo da su ključevi te moguće eskalacije u rukama pre svega Vašingtona, delimično Brisela i onih koji su mentori takozvane kosovske nezavisnosti. Ovakav stav, komandanta Kfora ide u prilog i američkoj dubokoj državi, kao i određenim strukturama u Evropi, koje su stava da ZSO može da bude adut ili neka vrsta pritiska na srpsku stranu, kao bi se brže išlo ka tom konačnom rešenju“, napominje Kajtez.
Sagovornik Sputnjika naglašava i da bi mnogima smetalo formiranje ZSO sa izvršnom vlašću.
„Mnogima bi zasmetalo, ali to bi bila dodatna garancija za Srbe na Kosmetu da se neki novi pogrom neće desiti“, zaključuje on.
Komandant mirovne misije NATO na KiM, osim što je govorio o ZSO, napomenuo je i da Kfor čini sve u cilju sprečavanja da kosovsko pitanje postane zamrznuti konflikt i dodao da taj „rizik postoji“.
