„Večeras ću održati telefonski razgovor sa Putinom, a sutra po istom pitanju sa Trampom“, rekao je Makron na konferenciji za novinare, komentarišući situaciju u Nagorno-Karabahu.
„Ovo će nam omogućiti da razmenimo mišljenja i predložimo rešenje problema“, dodao je on.
Makron je dodao da Rusija može da igra ključnu ulogu u rešavanju ovog sukoba.
„Regionalne krize, uključujući sukob u Nagorno-Karabahu, ne mogu se rešiti bez učešća Rusije“, ocenio je on.
Francuska, Sjedinjene Američke Države i Rusija su kopredsedavajuće zemlje OEBS-ove grupe za rešavanje situacije u Nagorno-Karabahu.
O postupcima Turske
Francuski predsednik smatra da su političke izjave Turske u vezi sa sukobom u Nagorno-Karabahu opasne i nepromišljene.
„Obratio sam pažnju na političke izjave Turske koje mi se čine nepromišljene i opasne“, istakao je Makron.
On je dodao da je i zabrinut zbog ratobornih izjava koje je Turska dala i objasnio da takve izjave podstiču Azerbejdžan na akciju.
Ranije je Turska saopštila da će Azerbejdžanu pružiti podršku i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom, u svetlu nove eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje. Baku i Jerevan se međusobno optužuju za početak borbenih dejstava.
U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Pratite na Sputnjiku najnovije informacije o sukobima u Nagorno-Karabahu.
